stavi njoj, i na sebi osnova nju. Ceo život Bogočovekov nije drugo nego spasavanje sveta od greha, smrti i đavola, stvaranjem i održavanjem Crkve u svetu. On je biće Crkve ispunio Svojim svejtim božanskim silama, i tako je svu osvetio, te ona svetim tajnama i svetim vrlinama spasava ljude od greha, smrti i đavola. Naročito je to učinio krstivši je Duhom Svetim na dan svete Pedesetnice, da bi i ona sama osvećivala krštavajući Duhom Svetim i vodom (sr. Tit. 3,5; Jn. 3,5). I ona samo tom savršenom i svemoćnom božanskom svetošću očišćava biće ljudsko od svega nesvetog, grehovnog, đavolskog. I sada se u njoj svaki čovek očišćava i osvećuje „kupanjem vodnim, rečju“ – τῷ λουτρῷ τοῦ ὕδατος ἐν ῥήματι“. Reč Božja osvećuje vodu Duhom Svetim. Duh Sveti je nešto nevidljivo, a osvećena voda je nešto vidljivo. Daje se i jedno i drugo, zato što je čovek dvostruko biće: od nevidljivog duha i od vidljivog tela. Kada reč Božja osvećuje mrtvu vodu, kako da ne osveti živu dušu ljudsku, bogoliku i besmrtnu? „Da je osveti očistivši je kupanjem vodnim, rečju“: jer samo sveta sila Hristova, prisutna rečju Božjom u vodi krštenja, očišćava čoveka od svakoga greha, nečistote, đavola, ispunjujući ga svetošću božanskom i Bogom, jer koji se god u Hrista krsti, u Hrista se oblači (sr. Gl. 3,27). U Crkvi sve je od Hrista, i sve u Hristu; sav On u njoj, i sva ona u Njemu