�ta vidi kao što treba videti, niti išta zna kao što treba znati, niti išta radi kao što treba raditi. Odlučna je i stroga evanđelska zapovest, upućena svima: „Otreznite se kao što treba, i ne grešite“ (1. Kor. 15,34). Svaki greh, i onaj najmanji, opije pomalo dušu, zanese je, ovansebi je, te ona posrće; a od većih grehova, ona pada; a od upornog ostajanja u gresima, od upornog greholjublja, ona propada. Šta je lek od tog pijapstva, od greholjublja? – Hristoljublje. A hristoljublje se sastoji u vršenju zapovesti Hristovih. Početak je toga: odlučno prestati sa grehom. Jer vera u Gospoda Hrista, i jeste prva zapovest, a ona počinje sa promenom našeg života. Primoraj sebe na novi život – po Hristu i u Hristu. Da, mi u početku moramo odlučno i nemilosrdno primoravati sebe na vršenje zapovesti Hristovih, zato što greholjubiva priroda naša, ili bolje navika naša, vuče ka grehu i hoće greh. A vršenje zapovesti Hristovih izgoni greh, ubija grehe, umrtvljuje greholjublje. Primoravaš li sebe na vršenje evanđelskih zapovesti, Gospod će ti, po meri dobrovoljnog truda tvog, dodavati blagodat na blagodat, i u toku vremena tebi će vršenje zapovesti Spasovih postati i lako i prijatno i prirodno; i ti ćeš svim bićem osetiti kako je jaram Hristov blag i breme Njegovo lako (sr. Mt. 11,29-30).

Vršenjem evanđelskih zapovesti duša se otrežnjuje od pijanstva greholjubnog, isceljuje se od te najopasnije bolesti svoje. Tako isceljena i ozdravljena, ona je sposobna da istražuje, pronalazi i čini ono što je ugodno Bogu. To je mučan podvig, ali i neophodan u hrišćanskom životu. Jer se samo njime otrežnjuje i obnavlja i um i srce i savest. A obnovljen um obnovljeno srce i obnovljena savest neophodni su hrišćaninu, da bi mogao proveravati, saznavati i znati „šta je dobra i ugodna i savršena volja Božja“ (Rm. 12,2). Samo obnovljena uma i srca i savesti hrišćanin zna da je „ugodan Bogu“ kada „služi Hristu“ u Duhu Svetom pomoću svetih vrlina (sr. Rm. 14,17-18)