�elske ljubavi u tebi, možeš lako i sigurno proveriti. Čime? Svojim milosrđem. Iza velikog milosrđa u tebi, uvek stoji velika božanska ljubav u duši tvojoj; iza malog milosrđa – mala ljubav. Nema sumnje, najmilosrdniji su hristoljubci, hristonosci. Ko istinski ljubi Gospoda Hrista, on u svakom siromašnom bratu vidi samoga Gospoda Hrista.

I to nije maštanje već stvarnost, sušta evanđelska stvarnost. Po sveistinitoj reči Sveistinitoga: Ko gladnoga hrani, Gospoda Hrista hrani; ko žednoga poji, Gospoda Hrista poji; ko gologa odeva, Gospoda Hrista odeva; ko bolesne obilazi, Gospoda Hrista obilazi; ko sužnje u tamnici posećuje, Gospoda Hrista posećuje (sr. Mt. 25, 35-40).

Sve dok hrišćanin staranjem i revnošću ne stekne takvu milosrdnost, zaista je puki siromah, jer je hrišćanin samo po imenu, bez one sile božanske koja hrišćanina čini najdivnijim čudom Božjim u ovom svetu. Sve dotle, on je nazovihrišćanin, i njegova ljubav – nazoviljubav, i njegova vera – nazovivera. I on sam – nazovičovek. Jer bez toga, priroda ljudska je toliko siromašna, toliko nemoćna, toliko slepa i gluva i gubava i smrtna, da zaista jedva liči ia prvobitnu bogozdanu i bogoliku prirodu ljudsku.