Sveto pismo - Biblija online
Stari Zavet
Novi Zavet
2. Korinćanima 7:4
4 Vrlo slobodno govorim k vama, mnogo se hvalim vama, napunio sam se utjehe, izobilan sam radošću pored sviju briga našijeh.
Kopirano
Komentari
Nema zla koje može uplašiti Hristovog čoveka. Naročito kada je taj čovek apostol. Jer on uvek raspolaže nesravnjeno većim dobrom, koje može razvejati svako zlo. Zlo što je u ljudima, uvek je manje i slabije od božanskog dobra što je u Hristovim apostolima. Zato su oni pored sviju...
Više
briga svojih radosni. A njihova je glavna briga: kako spasti što veći broj ljudi; i još: kako spasti sve ljude.
Jer se niko ne izuzima; ni onaj najgori, ni Juda. Jer se i njemu do poslednjeg trenutka pred pad pruža bezbroj mogućnosti da se spase. Samo se onaj ne može spasti koji svesno i uporno ostaje u svome grehu, u svome zlu. Spasenje se nikome ne nameće; ono se svakome predlaže.
U čovekovo spasenje Bogu ulaže svoju božansku silu, blagodat, a čovek ulaže svoju dobru volju, slobodnu veru. Spasenje je uvek s-radnja blagodati Božje i slobode čovekove. Spasava se ko stalno blagodaću očišćuje sebe, osvećuje, preobražava, izgrađuje, ohristovljuje. Razume se, to je dug i vrlo razgranat podvig i proces. Zato hrišćani i grade svoje spasenje „sa strahom i trepetom“ (Flp. 2, 12).
To osećanje straha za spasenje svih hrišćana potresa sveljubeće srce svetog apostola, i on se ispoveda Korinćanima:
Jer se niko ne izuzima; ni onaj najgori, ni Juda. Jer se i njemu do poslednjeg trenutka pred pad pruža bezbroj mogućnosti da se spase. Samo se onaj ne može spasti koji svesno i uporno ostaje u svome grehu, u svome zlu. Spasenje se nikome ne nameće; ono se svakome predlaže.
U čovekovo spasenje Bogu ulaže svoju božansku silu, blagodat, a čovek ulaže svoju dobru volju, slobodnu veru. Spasenje je uvek s-radnja blagodati Božje i slobode čovekove. Spasava se ko stalno blagodaću očišćuje sebe, osvećuje, preobražava, izgrađuje, ohristovljuje. Razume se, to je dug i vrlo razgranat podvig i proces. Zato hrišćani i grade svoje spasenje „sa strahom i trepetom“ (Flp. 2, 12).
To osećanje straha za spasenje svih hrišćana potresa sveljubeće srce svetog apostola, i on se ispoveda Korinćanima:
