ost, spletke, prevaru, privučenost. Sve to govori o ljudima, koji su živeli do Hristovog dolaska u telu, iako prikazuje kao da govori u svoje ime.

Jer ne činim ono što hoću.

Tako se izražava, umesto da kaže sledeće: „Tadašnji ljudi nisu činili ono, što su hteli.“ Kad se tako izražava, ne nagoveštava nužnost ili prinudu. Šta, dakle, govori?

Evo šta: ono što nisu odobravali, ono što nisu voleli, to su činili, jer u nastavku kaže: Nego što mrzim, to činim. Vidiš li da ne uvodi ni prisilu, ni nužnost, jer bi u tom slučaju dodao: „Na šta sam prisiljen nužnošću, to i činim.“ Međutim, on to nije rekao, nego kaže: Što mrzim. Kako se pojavilo zlo? Usled privučenosti, usled nemoći (slabosti) koju su imali zbog Adamovog prestupa. Upravo tu nemoć (slabost) nije mogao da isceli zakon, iako je govorio šta treba učiniti. Iscelio ju je Onaj, Koji je došao, Hristos. Dakle, ovde u svemu što je rekao i što je nameravao da kaže apostol ima jedan cilj, odnosno, da uveri da je čovečija priroda postala neizlečiva i da niko osim Hrista nije mogao da je isceli