voljstvo nije bilo tako jevtino kao zadovoljstvo životinjsko, nego skuplje, mnogo skuplje i ređe. Zadovoljstvo unutrašnje, zadovoljstvo od mira i ljubavi Božje u srcu, to je zadovoljstvo viših ljudi, to je bilo zadovoljstvo apostolsko. U velikim borbama generali se odevaju i hrane kao i prosti vojnici, i ne traže zadovoljstva u hrani i odelu nego u pobedi. Pobeda je glavno zadovoljstvo onih koji se bore. A hrišćani su, braćo, u borbi neprestanoj, u borbi za pobedu duha nad materijom, u borbi za preodolenje višeg nad nižim, čoveka nad skotom. Nije li, dakle, više nego smešno voditi borbu a ne brinuti o pobedi nego o spoljnim ukrasima i nakitima? Nije li glupo davati znake raspoznavanja svome neprijatelju? Naš nevidljivi neprijatelj raduje se sujetljivosti našoj, i podržava nas u svakoj sujetnoj pomisli, i zapošljava nas svim mogućim neuračunljivim sitnicama i dangubicama, samo da bi navalio na naš um teški zaborav odnosno onoga zbog čega smo mi na zemlji. On nam predstavlja ništavno važnim, i sporedno glavnim, i pogubno korisnim, samo da bi odneo pobedu nad nama i srušio nas zauvek.

Gospode sveti, krepki i besmrtni, koji si nas od blata sazidao, i u blato dušu živu udahnuo, ne daj, Gospode, da blato nadvlada! Pomozi duhu našem da uvek bude jači od zemlje. Tebi slava i hvala vavek. Amin