og đavola. A spasavamo se njegovim božanskim silama, koje nam On daje za veru i revnost, i mi pomoću njih savlađujemo svaki greh, svaku smrt, svakog đavola. Samo na taj način mi prestajemo biti spoticanje, sablazan braći i bližnjima. Jer ako oni vide gde nas gresi i iskušenja obaraju, tlače i mrcvare, to će biti sablazan za njih, i mnogi će se sablazniti, i pasti, pa i propasti.
Sablaznimo li ih i oni propadnu, i mi ćemo propasti, izgubiti spasenje, zato što smo njihovo spasenje upropastili, Zato sveti apostol opominje i naređuje: „Nikakvo ni u čemu ne dajte spoticanje, da se služba ne kudi“. A dajete spoticanja govoreći ružne reči i čineći rđava dela, jer time sablažnjavate slabe i nejake u veri i evanđelskom životu, zbog čega mnogi kude vaše hrišćanstvo, vašu veru. Jer šta je hrišćanstvo? Služenje Bogu, bogosluženje.

Da, neprekidno bogosluženje, eto to je hrišćanstvo. A hrišćanin? Hrišćanin je bogoslužitelj, danonoćni služitelj Bogu. Jer čovek ili služi Bogu kroz evanđelske vrline, ili đavolu kroz grehe. Ustvari, u svetu postoje samo dve službe koje ljudi obavezno obavljaju: bogosluženje i đavosluženje. Treće službe i nema, niti je može biti. Ako ne služi Bogu, čovek neminovno služi đavolu; i obratno: ako ne služi đavolu, neminovno služi Bogu. No i jedna i druga služba zavise od nas. One nam se ne nameću, već predlažu. Izbor zavisi od nas, samo od nas: bogosluženje ili đavosluženje. Ne samo svako rđavo delo, i ružna reč, nego i rđava pomisao, i ružno osećanje, i prljava želja – služenje je đavolu. Kao što se opet služi Bogu samo svetim životom: čistim mislima, blagim osećanjima, čovekoljubivim raspoloženjima, dobrim delima, svakim bogočežnjivim pokretom srca i duše, svakom bogoljubivom namerom i željom.

Kako se služi Bogu, najbolji su nam primer svetitelji. Život svakoga od njih je neprekidno, danonoćno bogosluženje. Takav je život svetih Apostola, takav svetih Proroka, takav svetih Mučenika, takav svetih Podvižnika i svih svetih Pravednika.

Zato su nam oni učitelji i nastavnici, primeri i uzori, vođe i putovođe, molitvenici i saborci. Oni su se u svetu pokazali kao sluge Božje: sve zgode i nezgode svoga života pretvarali su u evanđelska sredstva svoga spasenja, svoga bogosluženja. Jer spasenje i nije drugo do bogosluženje. Ko služi Bogu, taj se spasava. A služenje Bogu, to je neprekidno ispunjavanje volje Božje. Zato što je spasenje neprekidno bogosluženje, hristonadahnuti apostol i naređuje hrišćanima, svima hrišćanima, ne samo korintskim