t večni. Imam život večni, jer verujem. Iz tog saznanja rađa se neustrašivost i ispovedništvo vere, gotovost na svaku žrtvu za Hrista, trpljenje i radosno stradanje za Hrista. To saznanje postaje rukovodno, i to vrhovno rukovodno moralno načelo hrišćaninu. On sve i sva normira i reguliše njime. On oseća i zna da je vrhovna briga njegova: sticati život večni svakim osećanjem, svakom mišlju, svakim postupkom, svakim delom. A to sačinjava neprekidni podvig, neprekidno doživljavanje evanđelskih vrlina, neprekidno prerađivanje sebe u sve novijeg i novijeg, u sve boljeg i boljeg čoveka, gledajući uvek na Osnivača i Završitelja naše vere, Gospoda Isusa, i njegove svete trudbenike i sledbenike (sr. Jevr. 12,1-4). Tada se uvek ima u vidu onaj evanđelski ratni poklič, i pravilo: „Bori se u dobroj borbi vere, muči se za večni život na koji si i pozvan“ (1. Tim. 6,12). Hrišćanin si, tvoj je poziv – steći život večni, boriti se danonoćno za život večni; radi toga treba s radošću podneti svaku muku, svaku tegobu, svaki podvig. „Jer naša laka sadašnja briga donosi nam večnu i od svega pretežniju slavu“ (2. Kor. 4,17), nama koji gledamo na večno i tražimo ono što je večno, jer je naš glavni cilj: život večni (sr. 2. Kor. 4,18)