u pravdu i sve svoje božanske sile, koje zajednički obrazuju u nama novi, evanđelski, bogočovečanski, blagodatni život, koji svim strujama otiče u život večni. U Njemu su, i od Njega su sve svete vrline bogočovečanske: i vera, i ljubav, i nada, i molitva, i krotost, i smernost, i trpljenje, i ostale redom. I zato što se kroz našu veru u Njega izlivaju neposredno blagodaću iz Njega u nas, ove svete vrline su u nama i beskrajne i besmrtne i božanske. Šta radi naša vera u Njega? Ona kroz ljubav dёla. A naša ljubav? Ona kroz molitvu dёla, i raste, i množi se. A molitva? Ona kroz post raste i uspeva. I tako svaka vrlina dёla kroz sve ostale vrline, i raste kroz njih, i usavršava se pomoću njih, i donosi rodove preko njih. Svaka je u svima, i sve u svakoj. Jer su sve od Jednoga, i vode ka Jednome. Čim se neka otkine od ostalih, ona izumire, i umre: otkine li se vera od ljubavi, ona izumre; otkine li se ljubav od molitve, ona izumre; otkine li se molitva od posta, ona izumre; i tako redom: svaka bez ostalih – osuđena je na smrt. A svaka sa ostalima – uvek je sva besmrtna; tako i sve sa svakom. Kako ćeš proveriti svoju veru je li spasonosna? Ljubavlju. A ljubav? Molitvom. A molitvu? Postom. A post? Trpljenjem. A trpljenje? Nadom. A nadu? Verom. I tako, redom u krug: sve se vrline proveravaju svakom, i svaka svima. Jer sve one sačinjavaju jedan nedeljiv krug, jedan neprekidan lanac, jedan savršen prsten. Svaka se vrlina proverava ostalim vrlinama: svaka – svakom, i još: svaka – svima. Ali i obrnuto: sve se proveravaju svakom, jer sve sačinjavaju jedno telo duhovno. Kao što krug nema kraja, tako i vrline nemaju kraja, niti ikoja vrlina ima kraja, jer svaka i izvire i uvire u sve ostale, utapa se i pretapa se u njih