imo, nema ničeg smrtnog u nama: a smrtan je samo greh, i sve što vuče u greh ili dolazi od greha. No mi možemo Duhom Svetim živeti, ako Duhom Svetim i hodimo; a hodimo Njime, ako svete zapovesti Njegove držimo, ako svete vrline Njegove tvorimo, ako nam sve biva po svetoj veri, po svetoj ljubavi, po svetoj krotosti, po svetoj smernosti, po svetom postu, po svetom uzdržanju, po svetom trpljenju. Mi kroz ovaj svet hodimo Duhom Svetim, ako hodimo Njegovim svetim tajnama i svetim vrlinama. Tada um naš misli – Njime, srce naše oseća – Njime, savest naša sudi – Njime, volja naša hoće – Njime, čula naša delaju – Njime; jednom rečju: sav život i duha i tela našeg biva – Njime. U samoj stvari mi hrišćani nismo svoji već Božji. A postajemo sebi svoji, jedino Duhom Svetim. Jer On nas pomoću svetih tajni i svetih vrlina vraća nama samima, dajući našem bogolikom biću božansku pravednost, božansku svetost, božansku besmrtnost, božansku večnost. I tek tada duh naš oseća da je zaista svoj, besmrtno svoj, večito svoj, božanski svoj, sveto svoj, radosno svoj. Ne treba se varati: mi ne pripadamo sebi, sve dok pripadamo grehu. Jer pripadamo li njemu – pripadamo tuđincu; a preko njega – još svirepijem tuđincu: smrti; a preko smrti – najsvirepijem tuđincu bića ljudskog: đavolu, svemoćnom caru i gospodaru u carstvu greha i smrti – paklu