u Njemu. Ono što je u njima, to je Hristos i njegovo sveto, božansko Evanđelje. I -stvarno, oni ništa svoje nemaju, niti išta svoje propovedaju, oni su prosto „poslani mesto Hrista“. Niko nam sem njih ne može dati onog živog, onog istorijskog, onog čudesnog, onog jedinstvenog Hrista, jer Ga oni vascelog nose u sebi i predaju sve to potomcima preko sveštenih naslednika svojih.

Što znamo, i što imamo pravoga i istinskoga Hrista, treba da smo tim svetim hristonoscima zahvalni. Oni su uistini „usta Hristova“, kako ih s pravom naziva Pravoslavna Crkva u svojim molitvama. Oni su živi hram njegov, živo obitalište njegovo. Kroz njih se produžuje vascelo Evanđelje Hristovo. No produžujući Evanđelje, oni ništa svoje ne domeću, i ono uvek u svemu ostaje potpuno Hristovo, jer nikad sebe ne propovedaju, već samo Njega – Gospoda raspetog, vaskrslog i vaznesenog.

Da je to sušta istina, vidi se po njihovom hristolikom čovekoljublju: oni Bogom preklinju ljude, radi njihovog spasenja: „kao da Bog moli kroz nas“. Toliko im je stalo do toga da ljudi prime Hrista, veruju u Njega, žive Njime, jer iz iskustva znaju da je u Njemu sve i sva za svakog čoveka: sva istina, sva pravda, sva besmrtnost, sva večnost, sve blaženstvo.
„Molimo vas mesto Hrista: pomirite se s Bogom!“ Jer je u tome mir i blaženstvo za ljudsko biće, u tome večna radost. Niko ne zna šta je čoveku potrebno, jedino potrebno, samo Hristos. On jedini savršeno zna šta je u čoveku, i šta treba čoveku i u ovom i u onom svetu.

Jedinom istinskom Čovekoljupcu, Hristu, njegovoj bezgraničnoj ljubavi nije ni do čega, samo do jednoga: do spasenja ljudi od greha, smrti i đavola. On se radi toga i spustio sa miomirisnih nebeskih visina u našu smrdljivu kaljugu zemaljsku: samom svojom premilom pojavom On nas preklinje da odbacimo greh, smrt i đavola, i priđemo k Njemu. To isto čini i preko svojih svetih apostola, jer oni samo to i rade: preklinju ljude da odbace greh, smrt i đavola, a prigrle Gospoda Hrista, jedinog Spasitelja od tog kobnog i ubitačnog smrada, trostrukog smrada.
„Pomirite se s Bogom!“ To znači: odbacite grehe koji su se isprečili između vas i Boga; uništite grehe u sebi, jer oni neprestano ratuju s Bogom. Uništite li ih silom Hristovom, nastaće mir između nas i Boga. I to „mir Božji, koji prevazilazi svaki um“, i koji će uvek držati „srca vaša i misli vaše u Gospodu Isusu“ (Flp. 4,7). Taj mir ne mogu imati, niti mogu znati ljudi greholjubivi. Da bi došli do njega, oni moraju najpre objaviti rat grehu, smrti i đavolu, i ratovati s njima božanskom silom Hristovom, i tako ih pobediti.
Jer ih jedino blagodatnom svepobednom silom Hristovom mogu savladati. Tu ne pomaže nikakva sila ljudska, ni pamet, ni nauka, ni tehnika, ni filosofija, ni kultura, ni civilizacija. U ratu sa grehom, smrću i đavolom, sve je to nemoćnije od senke i paučine. Ako ne verujete, probajte. Ko to od ljudi ikada pobedi smrt, jer bi samo tako mogao dokazati da je jači od greha i đavola? Zato je taj podvig uzeo na sebe ovaploćeni Bot, Bogočovek, jer samo Bog može savladati i pobediti: to svepogubno pakleno trojstvo: greh, smrt i đavola. Otuda je to i cilj celokulnog podviga Bogočovekovog na zemlji.