u Njemu i sa Njim, nego je baš time doveden do savršenstva i postao savršen čovak (sr. Ef. 4,13): savršen Bog i savršen čovek – Bogočovek. Eto, to je novi čovek. I to je u Bogočoveku, vaistinu je nov čovek. Jer, po rečima istog bogomudrog apostola: Bogočovek „sobom načini novog čoveka“ (Ef. 2,15).

No, u čemu je, i po čemu je taj čovek nov? Po tome što je bez greha: sav je u Bogu, sav živi Bogom, i sve u njemu biva po Bogu, i to dobrovoljno i radosno. Postavši čovek, Bog Logos je pokazao šta je pravi čovek. To je čovek bez greha, smrti i đavola. Ko je u Hristu, ne prestaje biti čovek, nego se naprotiv obnavlja „u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i svetinji istine“ (Ef. 4,24): svojom pravednošću i svetošću on izgoni iz svoje duše greh, smrt i đavola, i duša zablista svojim bogolikim sjajem, sva obnovljena, sva nova, pa ipak sva čovečanska, sva u granicama i prirodi čovečnosti. I onda, ma s koje strane posmatrana, „nova je tvar“.

Duša bez greha, duša bez smrti, duša bez đavola, eto to je nova duša, „nova tvar“. Tako i um čovečji, tako i volja, tako i savest, čim su u Hristu – nova su tvar, jer se oslobađaju greha, smrti i đavola, tih sila koje jedine sastaruju, unakažuju, obezličuju, obezbožuju, obezčovečuju i um čovečji, i volju, i savest, i celog čoveka uopšte. Jedino kada je čovek u Hristu, zaista je „nova tvar“, zaista „staro prođe, gle, sve novo postade“: nov um, nova duša, novo srce, nova savest, nova volja, nove oči, nov sluh, sve novo, sav čovek nov.

Da, Hristov čovek je uistini novi čovek. No kako čovek postaje Hristov čovek, kako se useljuje u Hrista, kako se uhristovljuje i ohristovljuje? Svetim tajnama i svetim vrlinama. Na čelu sa svetom tajnom krštenja. Jer krštenjem se čovek oblači u Hrista (Gl. 3,27): na svoju dušu oblači Hristovu dušu, na svoju savest – Hristovu savest, na svoje srce – Hristovo srce, na svoju volju – Hristovu volju, na svoje oči – Hristove oči, na sva svoja čula – Hristova čula, sav se useljuje u Hrista: oblači dušu svoju u Hrista, i um, i savest, i volju, i svega sebe.

I tako uhristovljena duša, uhristovljen um, uhristovljeno srce, uhristovljena savest, uhristovljen sav čovek – počiše da živi novim životom: evanđelskim, bogočovečanskim, hristovskim. Onda novi život postaje za nas najglavniji zakon, i naša je danonoćna dužnost da neprestano „hodimo u novom životu“ (Rm. 6,4). Jer hrišćanstvo je Novi Zavet, Novi Savez Boga sa čovekom. Bogočovečanski Zavet, Bogočovečanski Savez: sve je u njemu bogočovečansko, novo, sve biva u Bogu, Bogom i od Boga. Stoga je Novi Zavet – novi život, i novozavetni čovek – novi čovek. Ne samo kroz novozavetne svete tajne, nego i kroz svete zapovesti, vrline, dobrodetelji, mi se oblačimo u novog čoveka. Jer i kroz svete tajne i kroz svete vrliie, mi stalno izgrađujemo, formiramo sebe „po Bogu u pravdi i svetinji istine“, i na taj način se oblačimo „u novog čoveka“ (Ef. 2,24). Sve što činimo „po Bogu“ – pobožno, „u pravdi i svetinji“ – pravedno i sveto, sve to u nama gradi i izgrađuje novog čoveka. Sve što je u nama, Hristom postaje novo, sve – osim greha, smrti i đavola. Zato je Hristov čovek novi čovek: sav besmrtan, bezgrešan, bezđavolan. Samo je tako čovek – hrišćanin; samo je tako hrišćanin – Hristov; samo tako čovek postiže cilj spasenja, i svoga bića: ohristovljenje, oboženje.

Vrhunac i punoća toga ohristovljenja i oboženja jeste sveta tajna Pričešća: hrišćanin prima u sebe vascelog Gospoda Hrista: njegovo božansko telo, njegovu božanoku krv, njegov božanski život, i time doživljuje potpuno ovaploćenje Boga u sebi, u duši svojoj, u svemu svom. A sve svete tajne novozavetne, i sve svete vrline, zato i postoje da čoveku omoguće to, dadu to. Otuda je čovek hrišćanin zaista „nova tvar“ u Hristu i Hristom.
Stoga sveti apostol ne prestaje blagovestiti: „U Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar“ (Gl. 6,15): tojest, ne pomaže ništa spoljašnje, dekorativno, površno, površinsko, nego oblačenje u Hrista, uhristovljenje i ohristovljenje, život u Hristu i po Hristu.