��Mi smo od Boga“ bogolikom dušom; a svetim krštenjem „mi smo od Boga“ ponovo rođeni, svim bićem rođeni. Ili tačnije: mi se neprestano rađamo od Boga. Verujemo li, volimo li, molimo li se, postimo li, tvorimo li ma koji evanđelski podvig, mi se kroz svaki rađamo od Boga, postajemo Božji: izvodimo iz Boga sve misli svoje, svu dušu svoju, sve srce svoje, svu snagu svoju, sav život svoj. I zaista s pravom tvrditi: „Mi smo od Boga“. Živeći u svetim tajnama i u svetim vrlinama mi ustvari živimo u Bogu: „jer u Njemu živimo, i mičemo se, i jesmo“ (D. A. 17,28). Stoga i smelo tvrdimo: „Mi smo od Boga“. Sve što imamo -Božje je: i duh, i duša, i srce, i telo, i imanje, i učenje, i misli, i dela, i život, i postojanje. Otuda, koji poznaje istinitog Boga „sluša nas“, jer se slično poznaje sličnim. Koji god duh ne sluša Boga, ne priznaje Boga, ni bogonosce, nije od Boga, nije od Istine, nego je duh prevare. Duh prevare vara ljude učeći ih lažno o poreklu sveta i čoveka, o smislu života i smrti, o dobru i zlu, uopšte o svemu i svačemu. „Kad laž govori, svoje govori“ (Jn. 8,44), i slušaju ga svi koji vole laž. A osnovna je laž „oca laži“ da Hristos nije Bog. A iz nje se izvodi druga glavna laž: nema Boga. Od ovih dveju laži izrojile su se sve ostale laži u svima svetovima: „Duh prevare“ je sav satkan od njih