e priznati njegovo prisustvo u svetu; ne priznati njegovo ovaploćenje u svetu; tvrditi i propovedati: nema Boga ni u svetu, ni u čoveku; nema Boga ni u Bogočoveku; besmislica je verovati da se Bog ovaplotio u čoveka, i da može živeti u čoveku; čovek je sav bez Boga, biće u kome nema Boga, niti išta Božje, išta božansko, besmrtno, večno; čovek je sav prolazan, sav smrtan; po svemu on pripada životinjskom svetu, i gotovo se ni po čemu ne razlikuje od njih, zato je i prirodno da živi kao životinje, koje su mu jedini zakoniti pretci i prapretci a i prirodna sabraća. Takva je ustvari filosofija Antihrista, koji po svaku cenu hoće da zameni Hrista, da zauzme njegovo mesto u svetu i u čoveku. Sveti Bogoslov jasno pokazuje tu istinu: „Po ovome poznajte Duha Božjega, i duha lažnoga: svaki duh koji priznaje – ὁμολογεῖ (= ispoveda) da je Isus Hristos u telu došao, od Boga je. A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov, za koga čuste da će doći, i sad je već na svetu – ἐν τῷ κόσμῳ“. „Svaki duh“: duh može biti ličnost, ili učenje, ili ideja, ili misao. Svako učenje, svaka ideja, svaka misao koja ne priznaje da je Isus – Bog i Spasitelj, ovaploćeni Bog, Bogočovek, – vodi poreklo od antihrista, antihristovska je. A takvih je i ličnosti, i učenja, i ideja bilo od same pojave Hristove u svetu, zato sveti Tajnovidac i veli za Antihrista: „i sad je već u svetu“. Svaki čovek, svaka ideja u svetu koja odriče Crkvu Hristovu od antihrista je. Svake antihrišćanske ideologije tvorac je antihrist, posredno ili neposredno. Ustvari, sve se ideologije mogu svesti na dve vrste: one za Hrista i one za antihrista. Čovek je u ovom svetu da reši jedan problem ustvari: da li je za Hrista ili protiv Hrista? I svaki čovek, hteo ili ne, samo taj problem i rešava. On je ili Hristoljubac ili Hristoborac, – trećega nema. Hristopoklonik ili Hristonenavidnik