, i darova nam besmrtnost i život večni. To i jaste jedina istinska ljubav; sve ostale ljubavi su istinske ukoliko su od nje, i ukoliko su kao ona. Naše hristoljublje je prirodni odgovor na Hristovo čovekoljublje. Nijedna ljubav na zemlji nije tako potpuno opravdana i zaslužena kao ljubav naša prema Hristu. Nema li čovek ljubavi za Hrista, zar je uopšte čovek? i zar je ostao čovek? To je znak da se u njemu sparušilo ono što je najvrednosnije, najuzvišenije, najčovečnije, ono što ga je činilo čovekom, te je degenerisao u neku nakazu, u neko čudovište, i sav se otisnuo u neku prokletost, u neku demonskost, u kojoj je sav pakao i sve smrti. Tako nam postaje jasna ona neobična reč velikog Apostola: „Ako ko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista – da bude proklet“ (1. Kor. 16,22). Jer van hristoluublja nema blagoslova za ljudsko biće, nema mira, nema radosti, nema Istine, nema Pravde, nema Besmrtnosti, nema Večnosti, nema raja, nema blaženstva