neobrezan. Dakle, u vezi s Avraamom ispoljavaju se dva predmeta: obrezanje i neobrezanje. On se kroz neobrezanje pojavljuje kao otac neobrezanih. Međutim, kakvih neobrezanih? Onih, koji slično njemu veruju da se i njima uračuna u pravednosš, tj. da bi se i oni opravdali. S druge strane, Avraam se kroz obrezanje pojavljuje kao otac obrezanja, tj. obrezanih. Otac, ali ne samo onih koji su obrezani, nego i onih koji koračaju stopa-ma njegove vere, kakvu je imao u neobrezanju. Prema tome, ovo mesto bi trebalo čitati na sledeći način: postao je i otac obrezanima, ali ne onima, što su mu slični samo po obrezanju, nego onima koji koračaju stopama njegove vere, tj. koji slično njemu veruju u vaskrsenje mrtvih tela.

Naime, on je u starosti i umrtvljenosti poverovao da Bog može da učini njegovo seme plodnim i da mu podari sina. Potpuna misao je slede-ća: budući još neobrezan, Avraam je poverovao i opravdao se, da bi na taj način postao otac verujućih neobrezanih. S druge strane, on je dobio obrezanje, pečat i znak vere koju je imao u neobrezanju, da bi postao otac obrezanih ali, naravno, onih što koračaju stopama njegove vere, kakvu je imao dok još nije bio obrezan. Čim nema takve vere, obrezanje se uzaludno hvali, podražavajući onoga što pokazuje vreću, na koju je samo stavljen pečat ali u kojoj nema ničega. Judejac je, dakle, vreća zapečaćena obrezanjem, ali koja nema vere čiji je pečat obrezanje