, od đavola je – ἐκ τοῦ διαβόλου ἐστίν – jer đavo greši od početka“. I kad čovek greši, on ustvari đavolom greši, jer nema greha da nije od đavola, posredno ili neposredno. Kroz svaki svoj greh čovek se direktno vezuje duhom sa đavolom, te tako rađa od njega. Jer nema greha koji nije od đavola. Svaki greh čovekov je uvek i đavolov. Čovek i tvori greh zbog duhovne saradnje sa đavolom. Jer je prasuština, prasila svakog ljudskog greha u đavolu; a čovek je samo njegov saradnik u tome. Đavo radi, čovek sarađuje. Najočigledniji primer: Juda Iskariotski. Tek pošto je đavo ušao u njega, oni su zajednički izveli najstrašniji greh u istoriji ove planete. Gresi i jesu dela đavolja. Sveti Bogoslov blagovesti: „Zato se javi Sin Božji da razori dela đavolja“. Dela đavola su: zloba, pakost, mržnja, blud, i ostali poroci i gresi od prvog do poslednjeg. Kroz sve njih đavo direktno radi u čoveku kao u nekoj svojoj radionici („djelatelišče diavole“). Spas razara sve te centre đavolove delatnosti u čoveku; uništava dela njegova, a spasava čoveka