vot i sve tajne neba i zemlje.

Sa verom u Hrista, greh prestaje da bude posrednkk između čoveka i sveta, između čoveka i Boga, između čoveka i ostalih ljudi, bića i tvari. Tada se sve javlja u novoj svetlosti: logosnoj, bogočovečanskoj. Tada se sve gleda takvim očima, novim vidom. ? to je naš stari vid, samo oslobođen greha i strasti, i blagodaću božanskom podmlađen i obesmrćen. Našim samoodrečnim podvigom vere skinuta je skrama greha sa zenica naših, i mi smo progledali i u novoj, božanskoj seetlosti ugledali i svet, i sve što je u svetu; i sebe, i sve što je u nama; i ljude, i sve što je u njima.

Tako se um ljudski isceljuje verom u Hrista. I vera ga svojom blagodatnom, božanskom silom preporađa, preobražava, osvećuje, obezgrešuje, obožuje, ohristovljuje.
I tako preobražen, i osvećen, i ohristovljen, on je sposoban da shvati Hrista i njegovu svevrednost i ničimnezamenljivost u našem jadnom čovečananskom svetu. U tom podvigu um se postepeno preobražava iz sile u silu, iz manje u veću, do u najveću. Tako saobražen Hristovom umu, um čovekov stalno normira, vodi i rukovodi sebe umom Hristovim. Podvigom vere, i ostalim evanđelskim podvizima, čovek postepeno uziđuje sebe u Bogočovečansko telo Hristovo, Crkvu, i tako sve što je Hristovo postaje njegovo; i život Hristov, i volja Hristova, i um Hristov. Kroz sveti; i saborni život Crkve, život Hristov postaje našim životom; kroz svetu i sabornu volju Crkve, volja Hristova postaje našom voljom; kroz sveti i saborni um Crkve, um Hristov postaje našim umom.
Život u Crkvi „sa svima svetima“, (Ef. 3,18) daje nam pravo da sa svetim apostolom zajedno tvrdimo: „Mi um Hristov imamo“ (1 Kor. 2.16). Zato bogomudri apostol govori u ime svih nas, i za nas, i ovo