i odvlači čovaka u sve smrti, u sve prolaznosti. Greh najpre razori u čoveku, prevrne i izvrne, misaone organe: i čovek zaludi, te počne prolazne stvari, i ideje, i strasti, da proglašuje za svoja božanstva, za svaju glavnu brigu, cilj i smisao života. Tu je glavni uzrok svih idolopoklonstava ljudskih: i kulturnih, i naučnih, i filosofskih, i umetničkih, i političkih, i religioznih.

Nasuprot tome stoji Bogočovek, koji pokazuje kako čovek savlađuje sve prolaznosti i sve smrti, i postaje besmrtan i večan. Kako? – Tvoreći volju Božju: „Koji tvori volju Božju ostaje zanavek“. Volja Božja gde je izražena? – U Bogočoveku Hristu i u njegovom svetom Evanđelju. Ispunjujući Evanđelje čovek ispunjuje sebe besmrtnošću, večnim životom, i postaje neprolazan. Ko je istinski besmrtnik? – Samo pravi hrišćanin

trećom – i opet isto. I ništa ne ostaje, nego sve prolazi i odlazi. I šta? Zar nema baš ničega što ostaje?! Ima, govori nam na istom mestu apostol: A onaj koji tvori volju Božiju ostaje vavek. Kako postoji svet koji je tako sav prolazan? Bog hoće i on se održava. Volja Božija je njegova nepokolebiva i nerazrušiva osnova. I onaj među ljudima, koji tvrdo stane uz volju Božiju, istoga trenutka i sam postaje postojan i utvrđen. Kolebaju se misli kod onoga koji juri za prolaznim. No, čim se urazumi i vrati na put volje Božije, čovek počinje da se utvrđuje u mislima i namerama. I kad, na kraju, uspe da stekne naviku na ovakav način življenja, u njemu sve – i unutrašnje i spoljašnje – dobija mirno ustrojstvo i bezmetežni poredak. Počevši ovde, taj duboki mir i nepomutljiva bezmetežnost preći će i u drugi život, i tamo se produžiti na vekove. Eto šta je, usred opšteg toka oko nas, neprolazno i postojano u nama! – Hođenje po volji Božijoj