� smrt, on – đavo. Jer greh uvek vodi za sobom smrt, a iza smrti đavola. Naša je svakodnevna evanđelska dužnost: da dvojimo greh od grešnika; da karalo grešnika zbog greha, ali tako, da naše karanje bude s ljubavlju koja nežno odvaja greh od grešnika, odbacuje greh, grli grešnika.

Ako išta, Gospod Hristos je svojim Evanđeljem doneo našem čovečanskom svetu ovu, vaistinu novu, blagovest: ubijati greh, spasavati grešnika; osuđivati greh, voleti grešnika. Nikada zbog greha ne ubijati grešnika. Za svaki greh ima sigurni lek: pokajanje.

Treba palog brata nežnom saosetljivošću i nelicemernom ljubavlju pobuditi i oraspoložiti za pokajanje. To je evanđeloka pedagogika, to – evanđelska terapija, to – evanđelska epitimija. Budemo li suviše strogo osuđivali grešnika zbog greha, on može pasti u očajanje, i tada bi ga „prevelika žalost“ mogla ubiti, ugušiti, progutati. Ne pokažemo li evanđelsku saosetljivost i ljubav, mi ustvari ubijamo paloga brata, jer ga guramo u očajanje i podržavamo u samoubistvenom raspoloženju. Ne treba se varati: naša nesaosetljivost prema palom bratu, čini nas ubicama. I sigurno je da mi svojom nesaosetljivošću ubijamo prvo sebe, a pali brat se može još i bez nas pokajati. Najsigurniji lek koji može svaki od nas, apsolutno svaki, pružiti obolelom od greha bratu, jeste ljubav. Budemo li palog brata svi mi, sa svih strana, opkolili ljubavlju, sigurno će on pobediti svoj greh, spasti se greha, a i mi uzeti udela u tome, i time doprineti i svome spasenju, Sa tim ciljem sveti apostol savetuje i moli: „Zato vas molim, utvrdite ljubav ? njemu“.

Epitimija – kar, kazna, na celom putu je praćena ljubavlju: izazvana ljubavlju, izrečena ljubavlju, vođena ljubavlju, rukovođena ljubavlju, izvršena ljubavlju, završena ljubavlju. ?? je nova vrsta kazne u zemnorodnom svetu jer je nova ljubav po sredi. Ta epitimija spasava, vaskrsava, preobražava. Njen je cilj: ljubavlju spasti grešnika od greha.

Iako je gnev, on je iz ljubavi i s ljubavlju: gnev protiv greha, i žaljenje grešnika; iako je karanje, ali njega prati iskreno žaljenje paloga brata. Gnev iz ljubavi; karanje iz ljubavi; kazna iz ljubavi; ispaštanje iz ljubavi. „Sve da vam biva u ljubavi“ (1 Kor. 16, 14), jer samo tako sve dobija evanđelski karakter i silu, te spasava, vaskrsava, obesmrćuje.

Jer ljubav svako naše raspoloženje i osećanje i vrlinu i podvig, drži u Evanđelju, u blagodati, u ramu spasenja, oboženja, osvećenja, ohristovljenja, otrojičenja.
U tome je sva vrednost svega evanđelskog, u tome i sva vrednost hrišćana. Bogomudri apostol to ističe Korinćanima, govoreći