ćeš izbeći sud Božiji. Kako ćeš izbeći sud Božiji, kad nisi izbegao ni svoj sud? Ono, u čemu si osudio drugoga, izgovorio si presudu samome sebi. Ako se oslanjaš na dugotrpljenje Božije zato što još nisi kažnjen, onda će to nekažnjavanje poslužiti kao razlog još veće kazne za tebe. Dugotrpljenje Božije spasonosno je za one, koji ga koriste da bi se popravili; za one, koji ga koriste za umnožavanje grehova, ono će poslužiti kao povod za veću kaznu, ali ne po svojoj prirodi nego zbog kamenosrdnosti onih (kojima je ukazano).

Sabiraš, kaže, sebi gnev. Ne sabira ga Bog za tebe, nego ga sabiraš ti sam. Kako to? Svojim srcem koje je nepopustljivo i skamenjeno za dobro. Šta može biti kamenosrdnije od tebe, kad niti dobrota može da te omekša, niti strah da te pokoleba? Dalje, govoreći o danu gneva, dodaje: otkrivanja i pravednoga suda Boga. I to je pravedno, da neko sud ne počne dejstvovanjem gneva. Otkrivanje svega, kaže. Zbog toga je plata saobrazna onome što se otkriva, a posledica toga je i pravedni sud. Ovde pravda ne pobeđuje uvek, jer se dela skrivaju, dok će tamo za otkrivanjem uslediti pravedan sud. Primeti ovo mesto i uporedi ga sa sledećim: Skameniću srce faraonovo (2. Mojs. 4; 21), jer se Pavle izražava gotovo istim takvim rečima