i) o nebeskom, bilo da nešto radim, provodeći život po Bogu, bilo da tvorim čuda – sve to pripada Hristu.“ Među znakovima (znamenjima) i čudima postoji razlika. Znakom (znamenjem) se naziva ono, što se savršava saobrazno s prirodom, ali na neobičan način.

Takvo je bilo iznenadno iscelenje Petrove tašte, koja je bolovala od groznice. Ovde je iscelenje groznice delo, koje je saobrazno prirodi, ali se dogodilo na neobičan način: čim ju je dotakao Hristos, groznica je nestala (v. Mt. 8; 14-15). Čudo je pak dejstvo, koje se savršava nad onim, što se ne događa saobrazno s priro-dom. Takvo je iscelenje sleporođenog (Jn. 9; 1-7). Budući da se čuda i znakovi (znamenja) mogu događati i demonskom silom, on je dodao: silom Duha Božijeg. Ovde se ukazuje i na dostojanstvo Duha, koji može da tvori istinske znakove (znamenja) i čuda.

Tako da sam od Jerusalima i naokolo sve do Ilirika ispunio evanđeljem Hristovim.

Hoćeš li, kaže, da imaš dokaz za ono što govorim? Eto mnoštva mojih učenika, od Jerusalima pa sve do Ilirika (a to je današnja Bugarska). Nije rekao: „ja sam propovedao“, nego: ispunio sam Evanđeljem, da bi pokazao da njegova reč nije bila besplodna, nego delatna. Kad čuješ: od Jerusalima do Ilirika, nemoj misliti da je apostol išao pravim i velikim putem. I naokolo, kaže, propovedajući sam obišao narode i na severu i na jugu