Sveto pismo - Biblija online
Stari Zavet
Novi Zavet
2. Korinćanima 13:9
9 Jer se radujemo kad mi slabimo a vi jačate. A zato se i molimo Bogu, za vaše savršenstvo.
Kopirano
Komentari
„Jer se radujemo kad smo mi slabi a vi jaki“: mi slabi po smirenosti evanđelskoj, a vi jaki Hristom Bogom. Gledajući sebe iz Hrista, mi se apostoli uvek osećamo beskrajno slabi po svojim čovečanskim moćima, zato se i neprekidno smiravamo pred čudesnim Gospodom Isusom, koji nam toga radi i...
Više
daje svoje božanske sile, te se dešava milo čudo s nama: kada smo slabi, onda smo silni, silni Hristom Bogom; i tada sve hristoborne i bogoborne sile svih svetova postaju neizmerno slabije od nas, i mi ih veselo i radosno potiremo kao smrdljive crve.
A vi Korinćani, nekadanji mnogobožački i neznabožački čovekopoklonici, osetili ste sa Gospodom Hristom novu silu, neizmerno jaču od svih ljudskih sila, i od svih adskih sila, i od svih demonskih sila, i saznali ste šta je to biti uistini jak čovek. Jak čovek? Uistini samo onaj koji pobeđuje smrt i sve smrti, pakao i sve paklove, đavola i sve đavole. A takav je svaki od vas samo Gospodom Hristom, u Njemu i pomoću Njega, pošto je On jedini pod nebom Pobeditelj svih smrti, svih paklova, svih đavola. Samo pazite da se jakost vaša ne pretvori u pogibao vašu. A to će se dogoditi, ako vi uzmaštate i uobrazite da ste jaki – sobom, po sebi, kao ljudi, kao Korinćani, kao filosofi i mudraci ovoga sveta.
Jer čim gordost zađe u dušu hrišćaninovu, ona otera iz nje sve božanske sile Hristove koje vas čine jakima. A te sile zanavek će ostati u vama, i iz dana u dan jačati svakom jačinom Božjom, znate li kada? Kada se ispunite smirenošću evanđelskom, koja svako vaše dobro pripisuje Gospodu Hristu, jer je svako dobro vaistinu samo od Njega – Jedino Dobrog ( Mt. 19, 16-17).
Budete li napredovali iz smirenosti u smirenost, uvek i neprekidno, vi ćete napredovati iz sile u silu, iz dobrodetelji u dobrodetelj, iz pobede nad grehom u pobedu nad smrću, i iz pobede nad smrću u pobedu nad đavolom. Ono što se neprestano zahteva od hrišćana, to je smirenost, jer se njome stiču i besmrtno održavaju u duši sve svete vrline skupa, i svaka sveta vrlina posebno: vera, ljubav, nada, molitva, post, krotost, trpljenje, i ostale redom. Jedino te svete vrline vode u bogopodobno savršenstvo, koje je krajnji cilj svakome hrišćaninu, cilj određen samim Gospodom Hristom: „Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski“ (Mt. 5: 48).
A to se savršenstvo ne stiče odjedanput nego postepeno, podvizima svetih vrlina, iz dana u dan, iz noći u noć; nigde kraja tome savršenstvu, zato nigde kraja i našim evanđelskim podvizima. Hrišćanin uvek ide napred, nikada ne staje, ide iz vrline u vrlinu, boreći se do krvavog znoja sa svakim iskušenjem, sa svakim grehom, sa svakim zlom, sa svakom smrću, sa svakim zloduhom, najpre u sebi, pa onda u svetu oko sebe, jer je za nas hrišćane ovaj svet bojište za život večni.
A gresi, a zla, a smrti, a đavoli, neprekidno navaljuju na nas, da nam otmu, ili oslabe, ili unište naše svete vrline i podvige, koji nas vode spasonosnom savršenstvu; i vi ste stalno u opasnosti od njih „za to se i molimo – za vaše savršenstvo“: molimo se Bogu da budete jaki Gospodom Hristom, da biste pobeđivali svako iskušenje, svaki greh, svako zlo, svaku smrt, svakog đavola, i tako dostigli savršenstvo na koje ste pozvani.
A vi Korinćani, nekadanji mnogobožački i neznabožački čovekopoklonici, osetili ste sa Gospodom Hristom novu silu, neizmerno jaču od svih ljudskih sila, i od svih adskih sila, i od svih demonskih sila, i saznali ste šta je to biti uistini jak čovek. Jak čovek? Uistini samo onaj koji pobeđuje smrt i sve smrti, pakao i sve paklove, đavola i sve đavole. A takav je svaki od vas samo Gospodom Hristom, u Njemu i pomoću Njega, pošto je On jedini pod nebom Pobeditelj svih smrti, svih paklova, svih đavola. Samo pazite da se jakost vaša ne pretvori u pogibao vašu. A to će se dogoditi, ako vi uzmaštate i uobrazite da ste jaki – sobom, po sebi, kao ljudi, kao Korinćani, kao filosofi i mudraci ovoga sveta.
Jer čim gordost zađe u dušu hrišćaninovu, ona otera iz nje sve božanske sile Hristove koje vas čine jakima. A te sile zanavek će ostati u vama, i iz dana u dan jačati svakom jačinom Božjom, znate li kada? Kada se ispunite smirenošću evanđelskom, koja svako vaše dobro pripisuje Gospodu Hristu, jer je svako dobro vaistinu samo od Njega – Jedino Dobrog ( Mt. 19, 16-17).
Budete li napredovali iz smirenosti u smirenost, uvek i neprekidno, vi ćete napredovati iz sile u silu, iz dobrodetelji u dobrodetelj, iz pobede nad grehom u pobedu nad smrću, i iz pobede nad smrću u pobedu nad đavolom. Ono što se neprestano zahteva od hrišćana, to je smirenost, jer se njome stiču i besmrtno održavaju u duši sve svete vrline skupa, i svaka sveta vrlina posebno: vera, ljubav, nada, molitva, post, krotost, trpljenje, i ostale redom. Jedino te svete vrline vode u bogopodobno savršenstvo, koje je krajnji cilj svakome hrišćaninu, cilj određen samim Gospodom Hristom: „Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski“ (Mt. 5: 48).
A to se savršenstvo ne stiče odjedanput nego postepeno, podvizima svetih vrlina, iz dana u dan, iz noći u noć; nigde kraja tome savršenstvu, zato nigde kraja i našim evanđelskim podvizima. Hrišćanin uvek ide napred, nikada ne staje, ide iz vrline u vrlinu, boreći se do krvavog znoja sa svakim iskušenjem, sa svakim grehom, sa svakim zlom, sa svakom smrću, sa svakim zloduhom, najpre u sebi, pa onda u svetu oko sebe, jer je za nas hrišćane ovaj svet bojište za život večni.
A gresi, a zla, a smrti, a đavoli, neprekidno navaljuju na nas, da nam otmu, ili oslabe, ili unište naše svete vrline i podvige, koji nas vode spasonosnom savršenstvu; i vi ste stalno u opasnosti od njih „za to se i molimo – za vaše savršenstvo“: molimo se Bogu da budete jaki Gospodom Hristom, da biste pobeđivali svako iskušenje, svaki greh, svako zlo, svaku smrt, svakog đavola, i tako dostigli savršenstvo na koje ste pozvani.
