oj ljudi mogli naškoditi ili ma šta učiniti: usmrtiti, uništiti, sa zemlje proterati. Istina je sam Bogočovek Hristos, u svoj punoći svoje Bogočovečanske ličnosti, svesavršenstva, nadsmrtnosti i večnosti. Stoga je On jedino ljudsko biće na ovoj planeti koje je za sebe smelo reći, i s pravom reklo: „Ja sam Istina“ (Jn. 14, 6).
A kad je Istina – On: svemoćni, sveznajući, svebesmrtni, svevečni Bog i Gospod, šta onda mogu ljudi učiniti protiv Istine, ne samo vi Korićani, nego svi ljudi svih vremena? Bogočovek = Istina uvek je neizmerno jači od svih neprijatelja Istine, ne samo onih u ljudskom obliku, nego i onih čisto duhovnih, nematerijalnih – zlih duhova, na čelu sa Satanom. Jer Bog je Bog Istinom, a Satana je Satana lažju, tojest time što u njemu nema istine, što je potpuno otpao i ispao iz Istine, što ne stoji u Istini, ne obitava u Njoj ( Jn. 8,44). Ljudi pak koji su protiv Bogočoveka = Istine, to svoje istinoborstvo uvek pozajmljuju od Satane posredno ili neposredno, svesno ili nesvesno. U tome oni su samo majmunski podražavaoci Satane, često vrlo smešni; uvek su duha njegovog, uma njegovog, filosofije njegove, no na kraju svih krajeva uvek neizmerno tragični.
Doduše, Mefistofeli se uvek vešto maskiraju istinom, da bi što uspešnije prokrijumčarili svoje laži. Ali ljudi koji razlikuju duhove, odmah raspoznaju da je to fanfaronada prikrivene laži Satanine, samo prevedene ia jezik zavodljiv za ljude i njihove „čiste pojmove“, „čiste razume“, „čiste umove“, razume se čiste – od Boga, no nikada čiste od duha Satane, od uma njegova, od filosofije njegove.
Ovde je reč o Istini, ili bolje: o Sveistani. Samo je Bog Sveistina. Od te Svoje Sveistine Gospod je najveću meru razlio po bićima Svetih Nebeskih Duhova: Arhanđela i Anđela; manju meru po ljudima; još manju po vidljivoj prirodi, Ali sve te rasejane istine i istinice izviru iz Sveistine.
Hoteći da svoju istinu, danu mu od Boga Sveistine pri stvaranju, proglasi za Sveistinu i uzurpira za sebe vlast Sveistine, prvi Svetlonosac – postao je Mrakonosac, Satana. Tako i ljudi, kada uzurpiraju istinu za sebe i proglašuju je za svoj izum i tvorevinu u posed, oni ustvari samo ponavljaju mračni bogoborački podvig Satane u okviru ljudskoga života. No pri tome takvi ljudi neminovno otpadaju od Istine = Boga i upadaju u mrak laži = Satane, koji je ne samo Laž nego i Svelaž. I sve laži u čovečanskom svetu, od prve do poslednje, tajanstvenom suštinom svojom vode poreklo od Satane, njegove su. Tu ljudi nikada nisu samostalni pronalazači, već uvek svesni ili nesvesni trabanti Satane = Svelaži.

Bog = Sveistina postao je čovek, da bi čoveku dao Istipu iznutra u samoj prasuštini njegovoj: da bi je učovečio i očovečio u rodu ljudskom; da bi se čovek rodio, oprirodio i oplodio Istinom, i Istina postala organski deo i suština ljudske prirode. Eto, zato je Bog i postao čovek, i javio se kao Bogočovek, i zanavek ostao Bogočovek = Istinačovek, Sveistinačovek. Ovu čudesnu i sveradosnu blagovest otkriva nam Duh Sveti preko svetog Evanđelista: „Istina postade od Isusa Hrista“ (Jn, 1,17), postade u čovečanskom svetu, ma da je u njemu kao Bogu postojala uvek i oduvek.
U Njemu je njeno poreklo, njena besmrtnost i njena večnost; u Njemu je njena svepunoća i svesila; zato je Spas = Sveistina i objavio Svoju Sveistinu kao nerazdeljivo trojedinstvo puta, istine i života, obelodanivši blagovest: „Ja sam Put, i Istina, i Život“ (Jn. 14, 6).
Sveistina = Bog postao je čovek, da iz ljudske prirode i čovečanskog sveta potisne i istera laž, Svelaž. Ne treba se varati: zemaljski svet je bojsššte na kome se vodi danonoćna borba između Svelaži i Sveistine, Satane i Bogočoveka, i to vodi kroz ljude. Jer su ljudi slobodna bića, i mogu se slobodno otgredeljivati ili za Sveistinu ili za Svelaž. I najmanja laž u našem čovečanskom svetu je od Svelaži, zato se i od nje najmanje čavek može osloboditi jedino Sveistinom, Bogočovekom, ako verom stane uz Njega i preko Njega vodi borbu sa lažima, koje se po našem čovečanskom svetu roje iz Svelaži, roje kroz sablazni, kroz zavodljive ideje, misli, osećanja, želje, uvek ogrehovljene i osatanjene grehom. Da grehom: jer smo robovi greha i robovi laži, Svelaži; tako na celoj skali bića, Satana i njegovi crni anđeli su dobrovoljni robovi greha, i zato robovi laži, svih laži, Svelaži.

Tako i ljudi: čim su robovi greha, robovi su laži, Svelaži = Satane, i od toga ih može osloboditi jedino Istina, Sveistina – Bogočovek Hristos. „Svaki koji čini preh, rob je grehu“ (Jn. 8, 34), rob je laži, Svelaži, i njegov je otac đavo ( Jn. 8, 44), jer se duhovno rađa iz njegove Svelaži. Od toga oslobađa jedino Istina, Sveistina, pod uslovom: da verom, ljubavlju, molitvom, postom i ostalim svetim vrlinama poznate Istinu i ostanete u njoj. Poznate li Istinu i ostanete u njoj, „Istina će vas osloboditi“ (Jn, 8, 31-32) od robovanja laži, Svelaži, kojoj se robuje kroz grehe i greholjublje. Jedino ako vas Bogočovek = Sveistina oslobodi od greha, od robovanja grehu – „zaista ćete biti oslobođeni“ (Jn. 8, 36).
Mi ljudi, stvoreni kao bogolika bića Bogom – Sveistinom, „ništa ne možemo protiv istine, nego za istinu“ jer živeći za Istinu i boreći se za Nju = Hrista, mi se ustvari borimo za sebe, za svoj život, za svoju besmrtnost, za svoju večnost.
„Ko istinu tvori“, (Jn. 3, 21), ukorenjuje se u Sveistini = Bogočoveku, saovaploćuje se Njemu, postaje „sutelesnik“ Njegov ( Ef. 3, 6), organski deo Sveistine = Bogočovečanskog tela Crkve, i tako zauvek prisajedinjuje Bogočoveku Hristu, i postaje pravi, istinski čovek, obogočovečeni, uistinjeni i oistinjeni čovek, nad kojim nikakva smrt nema vlasti, nikakva strast, nikakav zloduh.

Živeći i boreći se za Sveistinu = Hrista, čovek postepeno „raste rastom Božjim“ (Kol. 2, 19), raste u sve beskrajne visine božanske, urasta u neizmerne beokonačnosti Sveistine, gde nikakav zemaljski moljac greha, laži i smrti ne dopire, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Živeći Gospodom Hristom i radi Gospoda Hrista, čovek svom dušom, svim srcem, svom snagom, svim umom „istinuje“ kroz svaku svoju misao i delo i postupak i reč: jer život u Gospodu Hristu jeste neprekidno istinovanje ( Ef. 4, 15); neprekidno „hođenje u istini“ ( 2 Jn. 4; 3 Jn. 4), hođenje istinom, neprekidno življenje Sveistinom, a to je – besmrtovanje Sveistinom, večitovanje Sveistinom.