že da obuhvati vascelog Bogočoveka; ona može da obuhvati od Njega samo čoveka, a ne i Boga u Njemu, te tako po tom merilu i Bogočovek ispada ništa više nego čovek. A to je ono što je najtragičnije po čoveka u ovome svetu.

Primenjujući ovo čisto ljudsko, čisto antropističko merilo, čovek uvek ostaje u bezizlaznom položaju: i misao mu je u bezizlaznom položaju, i osećanje, i um, i duša, i savest, kao u nekoj tamnici, kao u nekom diogenovskom buretu, samo sa svih strana potpuno zatvorenom, te ne mogu da probiju iz njega na vazduh i slobodu bogočavečanskih stvarnosti, beskonačnih Bogom.
Neki od korintskih hrišćana, robujući ovome merilu jelinske antropomorfističke vere i filosofije i gnoseologije, ne mogu da shvate da iz svetog apostola Pavla, čoveka, govori sam Bogočovek Gospod Hristos, i da sve istine koje on propoveda. sva dela koja on tvori, nisu od čoveka ni po čoveku, već od Bogočoveka i po Bogočoveku.

Da bi to shvatio, ljudski um se mora prethodno preobraziti bogočovečanskom silom, blagodaću, postati bogoum, hristoum, po onoj reči svesvetog apostola: „Mi um Hristov imamo“ (1 Kor. 2,16), zato i razumemo ono što nam je Bogočovek doneo i podario Svojom Ličnošću i životom na zemlji ( 1 Kor. 2, 10-20). Isto tako, da bi ljudsko srce osetilo sve „dubine Božje“ (1 Kor. 2, 10) koje su u Bogočoveku Hristu, u Njegovom Bogočovečanskom Telu – Crkvi, i u svemu što je od Njega i po Njemu, mora se oblagodatiti, osvetiti, preobraziti, produbiti, proširiti blagodaću Bogočovekovom kroz svete tajne i svete vrline evanđelske. Ono mora postati svoje vrste bogosrce, hristosrce, saovaplotivši se svetom, sabornom, vaseljenskom srcu Crkve Hristove.
Korinćani, shvatite jednom: mi ne propovedamo čoveka već Bogočoveka, jer čovek bez Boga, to je nerešiva zagonetka, otrovna tajna, nepodnošljiva strahota, jezivo priviđenje, zemljino strašilo, kozmičko čudovište, smrdljiva tama, ledeni mrak.
U to ćete se uveriti, ako ozbiljno zagledate u čoveka, u ljude, u sve ljude, ma koga doba, ma koje rase, ma koga kontinenta. Samo u Bogočoveku čovek je dat kao blaga vest, kao radosna tajna, kao mila zagonetka, kao svetla besmrtnost, kao večito blaženstvo. Zato nema pod nebom ni nad nebom drugog imena i drugog bića sem Bogočoveka, kojim bi se čovek kao pojedinac, i rod ljudski kao celina, mogao spasti svoga otrova, svoje tame, svoje čudovišnosti, svoje jezivosti, svoje smrti, svoga pakla. Mi smo apostoli očevici toga i svedoci toga.

Zato mi i propovedamo Boogočoveka, čistu istinu o Njemu, posvedočenu sveubedljivo i nepobitno za svaki zdrav um ljudski i zdravo srce i zdravu savest, i uvek „kao iz Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo“ (2 Kor, 2, 17). „Jer sebe ne propovedamo, nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vaše sluge Gospoda radi“ (2 Kor. 4, 5). Zar ne uviđate, – o neznabožačkog slepila vašeg! – da „Bog govori kroz nas“? (2 Kor. 5, 20). Ta za nas svaka reč ima večni značaj, večiti smisao, večnu vrednost, zato mi sa strahom i trepetom „pred Bogom u Hristu govorimo“ (2 Kor. 12, 19) sve što vam iz Evanđelja Spasovog govorimo, sve što vam o istinama svih svetova zborimo.
I vi još neprestano „tražite dokaza o Hristu koji govori u meni!“ Ta zar bih ja mogao živeti kako živim, da Gospod Hristos ne živi u meni? Ta zar bih ja mogao raditi kako radim, da Gospod Hristos ne radi u -meni? Ta zar bih ja mogao čudesa evanđelska činiti među vama, da Gospod Hristos; nije u meni? Da nije čudesnog Gospoda Isusa u meni, ja bih onda među vama bio besplodan kao vaši filosofi: Platon, Sokrat, Aristotel, Pitagora, i svi ostali redom. A među vašim bogovima jelinskim vladao bih rečju kao Merkur, ali bih i kao Merkur bio bespomoćan pred smrću i ostalim tajnama svetova.

O, znajte i čujte svu istinu o meni: kada bih imao sve rečitosti svih vaših Demostena, i sve mudrosti svih vaših mudraca, i sve slave svih vaših velikaša, ja bih bio samo – mnogostruki samoubica: jer sve vaše mudrosti ljudske, i sve vaše rečitosti ljudske, i sve vaše veličine ljudske, samo su omče, ponekad svilene i zlatne, ali omče, koje me po stoput zadavljuju i u samoubicu pretvaraju.

Kroz sve vaše mudrosti, kroz sve vaše rečitosti, kroz sve vaše veličine, zar ne vidite? – caruje i vlada smrt, i bezbroj smrti. A ja čovek, i samim tim mučenik i rob smrti, ne mogu to da podnosim, i po stoput ću izvršiti samoubistvo, ako je smrt vrhovni gospodar bića ljudskog i roda ljudskog. Ali od svih tih mora vaših, od svih tih narkoza vaših, od svih tih lažnih božanstava vaših, koji kroz sve svoje samo smrti robuju, samo smrti služe, ja se spasavam Jedinim Pobediteljem smrti: Bogočovekom Gospodom Isusom, koji je vaskrsao i smrt pobedio za sve ljude, pa i za mene, nekadanjeg hristoborca Savla, a sada – vašeg apostola Pavla. Zato ja među ljudima, među svima ljudima ovih vremena, ništa ne znam, niti hoću da znam, osim Hrista raspeta i vaskrsla. Da, raspeta i vaskrsla!

Jer u tome je sva moja tajna, i sva moja sila, i sva moja besmrtnost, i sva moja večnost. Čujte: ja neću ništa svoje, ništa od sebe, ništa što nije od čudesnog Bogočoveka, pa makar me vi hteli iskovati od hiljade vaših Platona i Sokrata i Demostena i Perikla i Likurga, Neću ja sebe nikakvog, sem Hristovog, samo Hristovog, uvek Hristovog, u svima svetovima Hristovog, a najpre u ovom zemaljskom svetu. I vi još proveravate, da li Hristos govori u meni, iz mene!
Ta čujte: ja ni dušu svoju neću, ako u njoj nije Hristos! ni savest svoju neću, ni srce, ni misao, ni telo, ni vid, ni sluh, ni um, ni razum, ništa, ništa, ništa svoje neću, samo Njega hoću, samo Njega radi živim, jer Njime, jedino Njime pobeđujem sve smrti svih svetova, sve paklove, sve nečiste duhove. Samo sam Njime silan, i – svesilan! samo sam Njime moćan, i – svemoćan! samo Njime „sve mogu“, jer mi jedini On daje moći da pobeđujem sve smrti, sve đavole, sve grehe, sva iskušenja, sva zla svih svetova.
A i vi ste tu silu Njegovu osetili, po meri vaše vere u Njega i predanosti Njemu. Setite se kako ste Njegovom silom i blagodaću postali jači od svega smrtnog, grehovnog i đavoljeg. On, nezamenljivi Gospod moj i vaš, „nije slab prema vama nego je silan među vama“, tako silan, da vi verom u Njega i ljubavlju gk Njemu i molitvom pobeđujete sve smrti, sve nedaće, sva zla ovoga sveta.