je na prvom mestu greh, pa smrt, pa đavo. To su tri jedine neprirodnosti u ovom Božjem svetu i u ovom Božjem čoveku. A ono što je neprirodno i protivprirodno nema opravdanja pred prirodnom, normalnom, logosnom logikom ljudskom i anđelskom. Međutim, greh se trudi da opravda sebe svojom logikom, svojom samozvanom logikom, koja je uvek logika đavola.
Jer samo đavolova logika, i ođavoljena logika ljudi, trudi se da pokaže i dokaže, kako je greh i prirodan i neophodan i opravdan. Ustvari, đavo je logika greha; i obratno: greh je logika đavola; jer samo đavolu i pred đavolom greh je i prirodan i opravdan i neophdan; i opet: samo je grehu đavo i prirodan i opravdan i neophodan.

Međutim, po Bogočoveku Hristu, po Njegovoj Logici, i po Njegovom Logosu: greh je i neprirodan i neopravdan, i zato uvek poguban i razoran za bogozdani svet i bogoliku prirodu ljudsku. Bogozdana priroda Bogom stvorenih svetova i bića dobila je svoju prirodnost od Boga Tvorca. U prirodi tih svetova i bića prirodno je samo ono što je Božje, a neprirodno je sve ono što je nebožje, vanbožje, protivbožje. A to je greh, i sva zla koja se roje iz njega.
Jer greh i jeste izvor ovmh zala, i nema zla mimo greha i bez greha. Kako greh ulazi u bogozdane svetove? Kroz slobodu umnih bića. Tako je ušao u anđelski svet, tako i u čovečanski, zemaljski svet. U čemu je suština greha?
U zloupotrebi bogodane slobode: sloboda volje se dobrovoljno okreće od Boga, odstupa od Njega, istupa protiv Njega, hoće ono što je nebožje, vanbožje, protivbožje. Eto, to je sav greh, i svi gresi, kako u svetu demonskom tako i u svetu čovečanskom. Rodonačelnik greha je Satana: prvi je uzaželeo da živi van Boga, bez Boga, protiv Boga. A u tome je sav greh i u svetu đavolskom i u svetu čovečanskom. U naš zemaljski svet greh je ušao kroz kapiju slobodne volje čovekove, ušao iz satanskog sveta. Zato su u suštiii isti i greh Satane i greh čoveka: hteti živeti bez Boga, mimo Boga, protiv Boga. Istina, glavni pronalazač i tvorac greha je Satana, a čovek je njegov dobrovoljni saradnik, satvorac. Zato je sva odgovornost za greh u zemaljskom svetu na čeveku, jer je dopustio dragovoljno da njegova bogolika duša bude zavedena lukavim predlogom Satane.
Bog je i postao čovek, i javio se kao Bogočovek, da božanskom svetlošću obasja vasceli bogozdani svet i sve dubine i širine i visine bogolikog bića ljudskog, i da pokaže: da je i u svetu i u čoveku Bog ono što je prirodno, Bog i Božje i božansko, a da je greh i ono što je od greha – neprirodno i protivprirodno. Isceljujući dušu ljudsku od greha i greholjublja, Bogočovek joj daje bogočovečanski vid, bogočovečanski um, bogočavečansku savest, te Hristov čovek vidi i svet i čoveka u njihovoj bogozdanoj čistoti i krasoti. I ovaj se svet pojavljuje kao savršena tvorevina Božja: sav je bogojavljenje, jer svaka tvar posebno i sve tvari skupa javljaju Boga; sve je sazdano Bogom Logosom, zato sve ima svoju božansku logosnost i logičnost; i još: sve je sazdano za Boga Logosa, zato je pravi smisao i cilj svake tvari u njenom božanski logosnom i logičnom postojanju i životu ( Kol, 1, 16; Jevr 2, 10). Nema sumnje, svaka tvar u svetu jeste – malo Evanđelje Boga Logosa, Njegov neućutni glasnogovornik; a sve tvari skupa sačinjavaju prvobitno Evanđelje Boga Logosa, Prvoevanđelje, Praevanđelje; i zato je svaka tvar živi svedok Boga Logosa u svetu i nad svetom ( Kol. 1, 17). Stoga, niko od ljudi nema izgovor za neverovanje, ili za krivo verovanje u Boga Tvorca, ako samo hoće da pravilno čita ovu Božju knjigu, ispisanu suncima, zvezdama, biljkama, životinjama, ljudima, i bezbrojnim tvarima, knjigu koju mi nazivamo prirodom, vasionom, mirozdanjem ( Rm. 1, 19-23).
Greh nikako i ni u kom smislu nema opravdanja, naročito otkako je bezgrešni Bog postao čovek, i kao Bogočovek živeo, i neprestano živi, među ljudima na zemlji. Živeći kao stvarni čovek potpuno bez greha na naočigled svih ljudi ( Jn. 8, 46; 1 Jn.3,5; 1 Ptr. 2,22), Bogočovek Hristos je pokazao i dokazao: da je greh savršeno nepotreban ljudskom biću, neprirodan, neopravdan i svepoguban u ovom zemaljskom svetu i u rodu ljudskom, On je potpuno otkrio: da su sve smrti, sve bolesti, sve nesreće, sve nevolje u čovečanskom svetu samo od greha i zbog greha.
I to nepobitno pokazao i dokazao božanskim učenjem Svojim i božanskim delima Svojim. Posle Njega ljudi nemaju izgovora za greh, nemaju, nemaju, nemaju. Zato je Sveistiniti i objavio: „Da nisam došao i govorio im, greha ne bi imali; a sad izgovora neće imati za greh svoj. Da nisam tvorio među njima dela koja niko drugi ne tvori, greha ne bi imali“ (Jn. 15,22,24).
Tak pomoću Bogočoveka rod ljudski je najsavršenije poznao prirodu greha: svu njegovu pogubnost i pustošnost, sav njegov pakao, sve njegove strahote, sve njegove smrti, sve njegove nakaznosti i gadosti i odvratnosti. I posle Njega hteti pravdati greh, i braniti ga kao nešto prirodno i neophodno i normalno, spada u otvorenu nenormalnost i svesni satanizam.
Da, jedino se Satana neumorno i uporno trudi da opravda greh kao nužnost i kao metod života, i osatanjeni ljudi poput njega. No, nema poštede grehu! smrt grehu! njega treba nemilosrdno uništavati u korenu, u začetnoj klici, jer se iz njega kote sve smrti, svi užasi, sve strahote u svetu čovečanskom.
Zato hrišćani ne smeju trpeti greh, još manje – voleti greh, a ponajmanje – braniti greh kao nešto neophodno, prirodno, neminovno. A vole li grreh, neka uvek računaju na kaznu za greh. Koliko je greh strašan i neprirodan za čoveka, vidi se naročito iz toga što je Bog ljubavi odredio Strašni sud da sudi greholjubivim ljudima za grehe njihove.
Zato je i sveti čovekoljubac Pavle nemilosrdan u borbi sa gresima koje greholjubivi hrišćani ljubomorno neguju u sebi, „Unapred kazah, piše on Korinćanima, kad bejah drugi put kod vas, i sad, kad nisam kod vas, unapred govorim onima koji su sagrešili i svima ostalima: ako opet dođem, neću štedeti“, – neću štedeti greh koji je u vama, a i vas ako ste se izjednačili sa grehom, i ako ste voljni da mu i dalje robujete. Ne znate li, da robujući ovome grehu, vi preko njega robujete svima smrtima, svima paklovima, svima užasima, svima strahotama, svima đavolima, na čelu kojih stoji svegrešni i svezlosmradni Satana.