juje: „Ali neka bude i tako; ja vam ne dosadih (= ja vam ne bejah na teretu), nego, lukav budući, dobih vas prevarom. Eda li vas što zakidoh preko nekog od onih koje slah k vama? Umolih Tita, i s njim poslah i jednog brata. Eda li, vas Tit što zakide? Ne hodismo li istim duhom? ne istim li stopama“
I Tit, i brat dođe s njim k vama, i ja – nismo li istim duhom delali, istim samopregorom i istom iskrenošću i revnošću propovedali Evanđelje među vama? Koji od nas uze išta od vaše imovine? Koji vas ma u čemu zakide? Mi so tražili za Hrista, i neprestano tražimo vaše duše, vas same, ne vaše imanje, jer hoćemo da vas otmemo od svih smrti, od svih grehova, od svih strasti, od svih zloduha. Mi smo stalno gladni jednoga, i žedni jednoga: vašeg spasenja i vašeg besmrtnog bogougodništva. To je u odnosu na vas naša jedina želja – sveželja, naša jedina molitva – svemolitva. A vaša imanja? Ta šta će nam ona, kad se radi o onome što ima veću vrednost nego sva zemlja, nego sav svet, nego svi svetovi: kada se radi o duši vašoj. Opomenite se Spasove blagovesti nad blagovestima: „Kakva je korist čoveku, ako sav svet dobije a duši svojoj naudi?“ (Mt. 16, 26). A mi, spasavajući Hristom duše vaše, osiguravamo i svoje spasenje.
Zato mi sa strahom i trepetom gradimo i vaše i svoje spasenje. A neki misle da mi imanja tečemo! Setite se: došavši i vama, i bivši u oskudici, ja nikome ne dosadih, nikome ne bejah na teretu; zabadava vam Evanđelje Božje propovedih; u svemu sam pazio da vam ne budem na teretu, i paziću (2 Kor. 9, 7-9).