uzdižeš; mene radi crkve zidaš; mene radi žrtve prinosiš i mnoga druga dobra dela činiš. Sve je to dobro, i sve je to meni ugodno, no ti si mi draži od svega toga; na kraju krajeva ja ne tražim ništa od svega toga nego tebe tražim, samo tebe.

Ljubav hrišćanina pak mogla bi da kaže:

Ti mi, Gospode, zdravlje daješ, i to je dobro. Ti svetlost pališ, dažd puštaš, gromom vazduh osvežavaš, i to je dobro. Ti daješ bogatstvo, i mudrost, i mnogoletnost, i porod, i bezbroj drugih dobara Ti obilno postavljaš na trpezu ovoga života. I sve je to dobro, i predobro. I sve to primam s blagodarnošću. No na kraju krajeva to je samo ivica skuta Tvoga; na kraju krajeva ja ne tražim ništa od svega toga no Tebe, Gospode, Tebe jedinoga tražim.
O braćo moja, nije ono Bog što se vidi telesnim očima, niti je čovek ono što se vidi telesnim očima. Ono što se vidi u vasceloj prirodi jeste samo nešto od Boga; i ono što se vidi u telesnoj rizi jeste samo nešto na čoveku. Bog je ljubav, braćo, što nebo spušta k zemlji; i čovek je ljubav, braćo, što zemlju diže k nebu.

O Gospode čovekoljubivi, Tvorče i Svedržitelju, useli se više, i još više, u nas Duhom Tvojim životvornim, da živi budemo, da živi budemo u carstvu bez smrti. Tebi slava i hvala vavek. Amin

srca, vaše savesti, vaše volje, vaša tela; sve to tražim za večni život vaš u Hristu, za život bez greha, bez smrti, bez đavolstva. Tražim sve ono što sačinjava vaše besmrtno čavečansko biće: ono od čega vas je Bog sazdao, i čime ste vi posebna vrsta bića u svetu: bića ljudska, bića bogolika i bogopodobna. A to je najpre vaša duša, pa vaše telo: oboje jedna čudesna jedinka i celina – bogolika ličnost. I dušu i telo vaše Bog je stvorio za besmrtnost i život večni: kao što je duša za Gospoda, tako je „i telo za Gospoda, i Gospod za telo“ (1 Kor. 6, 6): jer se sve kroza Nj i za Nj sazda (Kol. 1, 16). Bog Logos je cilj i duše i tela vašeg: oni su sazdani, da se Njime ispune zanavek ( Kol. 2,9-11). „U toj logosnosti je vaš večni život i vaše večito blaženstvo. Zato i tražim od vas: vas same, a ne vaše imanje, vaše kuće, njive, zlato, srebro.


Jer je sve to pored vas, i oko vas, ali to niste vi. Vi osećate sebe kao posebne ličnosti: svaki od vas je ono što svojim samoosećanjem i samosaznanjem oseća sebe kao sebe i saznaje sebe kao sebe; a oseća kao sebe i saznaje kao sebe jednim nedeljivim samoosećanjem i samosaznanjem samo dušu svoju i telo svoje. To je ono od čega je Bog načinio čovekovu ličnost; po njoj je na božanski tajanstven način razliveno čovekovo lično bogoliko samoosećanje i samosaznanje kao nešto izuzetno njegovo, što on izražava rečju: „ja“. A vaša imanja nisu ni najmanje potrebna meni, vašem duhovnom ocu. Istina je: i duhovni roditelji dužni su teći imanje duhovnoj deci svojoj, kao što je to slučaj i sa telesnim roditeljima. „Jer deca nisu dužna teći roditeljima imanja nego roditelji deci“