sila Hristovih.
Imajući to u vidu, sveti apostol Pavle objavljuje jednu od najčudesnijih istina evanđelskih, čudesnu i za nebeske svetove: „Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženjima, u nevoljama, u teskobama za Hrista: jer kad sam slab, onda sam silan“. Dobre sam volje u slabostima, jer su slabosti moje – lelek za svesilnim Gospodom Hristom, lelek nemoćne prirode moje čovečanske. O, slabosti! sve slabosti prirode ljudske, hodite k meni, uselite se u mene, ispunite moje srce, moju dušu, moju savest, moje telo, te neka lelek moj za sladčajšim Goapodom Hristom – Jedinim Spaaiteljem od svih nemoći i slabosti – odjekne širom svih svetova! I ja ne sumnjam: On, Svemilostiv i Svežalostiv, doći će na vaš lelek, prihvatiće i prigrliće mene bednog, nedostojnog, ilovočnog crva zemljinog, i ispuniće me božanskim silama Svojim, koje će moje nemoći pretvoriti u svemoći, moje nesile u svesile, i po vascelom biću mome razliti besmrtnu radost evanđelskog umilenja, blagodaću Svojom pobedivši u meni svaki greh, svaku strast, svaku smrt, i to pobevdivši ih verom mojom, ljubavlju mojom, molitvom mojom, smirenošću mojom, o! – lelekom, lelekom mojim za Njim: Najmilijim Čudom svih vidljivih i nevidljivih svetova, i svih vidljivih bića što se od Njegovih milih pogleda roje po bezbrojnim svetovima Božji.

O, Svesladčajši! oprosti danonoćni lelek moj za Tobom! Ali, Ti si se, Svemilostivi, zato i spustio u naš bespomoćni svet zemaljani, da nemoći naše uzmeš na sebe i bolesti poneseš (Mt. 8, 17 = Is. 53, 4). I evo, Ti setan i tužan prohodiš sela i gradove – „isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima“ (Mt. 4, 23). O, hodi k meni, i isceli sve bolesti i sve nemoći moje, ispunivši me božanskim silama Svojim radi smirene vere moje u Tebe, i radi bezmerne ljubavi moje prema Tebi, i radi evanđelske smirenosti moje i krotosti moje i molitve moje i posta moga i trpljenja moga, koji niču i bujaju u meni od sveblagoog pogleda Tvog što se neopisanim miljem razliva po biću mom. Evo slabosti mojih, jer to jedino imam: sej po njima božanske sile Svoje, da izrastu u meni Istinom Tvojom, i Pravdom Tvojom, i Ljubavlju Tvojom, i Besmrtnošću Tvojom, i Večnošću Tvojom, i tako budem silniji od svih smrti, od svih grehova, od svih strasti, jer znam: „seje se u slabosti, a ustaje u sili“ (1 Kor. 15, 43). I još znam, Svemilostivi Gospode, Ti si sav žrtva za žrtva i radi nas: i Ti kao nijedno biće u bezbrojnim svetovima jedini znaš, savršeno znaš svu nemoć ljudske prirode naše; i ne samo znaš nego i svemilostivo saosećaš kao Večni Arhijerej sve slabosti naše: svemilostivo saoseti slabosti moje, i božanskom milošću i ljubavlju Svojom preobrazi ih u sile moje! ( Jevr. 4, 15-16).
„Dobre sam volje u ruženjima . .. za Hrista“: jer imam pred očima Tebe, Gospoda i Boga mog, naružena: Tebe Bezgrešnog – ruže grešnici, Tebe Svepravednog – tuže nepravednici, Tebe Jedinog Čovekoljupca – ruže greholjubivi čovekomrzci, Tebe Jedinog Istinskog Dobrotvora roda ljudskog – ruže neblagodarni sinovi ljudski, a Ti im, Sveblagi i Svekrotki, na sve to odgovaraš ljubavlju, Sveljubavlju: daruješ im spasenje od greha, smrti i đavola; daruješ im pobedu nad grehom, smrću i đavolom; daruješ im Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život; daruješ im vaskrsenje, blaženstvo, raj; daruješ im „sve božanstvene sile“ potrebne za pobožnost i život večni; daruješ im sve ono što im niko drugi ne 6i mogao ni imao dati. Ohrabren time, ja sam dobre volje u ruženjima za Tebe: jer ćeš zbog toga i meni dati sve božanske darove Svoje, koje si svemilostivo sneo na zemlju, sišavši s neba i postavši čovek radi nas ljudi. Znam, znam, da si Ti zato postao čovvk, da bismo iz Tvoje čovečanske, nama bliske ruke, primili to što si kao Bog na nebu držao daleko od nas. O, Gospode naruženi, umnoži ruženja ljudi na meni radi presvetog Imena Tvog; i sva će se ta ruženja blagodaću Tvojom pretvoriti u besmrtne ruže. O, Gospode sveblagi i svečovekoljubivi, udostoji me da makar ruganjima, dobijenim Tebe radi, ličim na Tebe poruganog.

„Dobre sam volje u nevoljama . . . za Hrista“: u nevoljama za Tebe, jedini istiniti Bože i Gospode neba i zemlje! Jer šta rade gresi? Oni kroz greholjupce stalno udaraju na Hristoljupce; i sva zla ovoga sveta neprestano kroz zlotvoritelje kidišu na božanska dobra u nama; i svi đavoli, na čelu sa Satanom, neprekidno navaljuju na Tebe – Boga u nama. Ali u svima tim nevoljama mi pobeđujemo Tobom, verom u Tebe, ljubavlju prema Tebi, stradanjem za Tebe. A u zamenu za to, Ti nam duši daješ takvu radost spasenja, kakvu oko ljudsko ne vide, ni uho ču, ni u srce čovečje dođe. Sa svima nevoljama u svetu mi se radosno i razdragano borimo, jer se sećamo Tebe i Tvoga božanskog obećanja: „U svetu ćete imati nevolje, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet“ (Jn. 16, 33). „Vera je naša pobeda koja pobeđuje svet“ (1 Jn. 5, 4). A hrišćanin je istinski sluga Božji kada radosno podnosi nevolje Hrista radi, zaslađujući gorčinu njihovu čudesnom slašću vere, ljubavi, nade, molitve, trpljenja, smernosti, krotosti, posta, praštanja.

„Dobre sam volje u gonjenjima… za Hrista“, za veru Njegovu, za ljubav Njegovu, za nadu Njegovu, za Istinu, za Svetlost, za Pravdu, za Božanstvo Njegovo, za Evanđelje Njegovo: jnjr me gone bezbožnici, mnogobošci i neznabošci u ime svojih lažnih botova; jer me gone nasilnici, čovekomrzci, bogomrzci, sladostrasnici, greholjupci i đavoljupci u ime svojih lažnih i nesvetih i razornih ljubavi; jer me gone ljubitelji i pobornici i propovednici lažnih nada, lažnih istina, lažnih pravdi, lažnih božanstava, lažnih vrednosti, lažnih evanđelja, lažnih sreća, lažnih blagostanja, lažnih slasti i blaženstava.
„Dobre sam, volje u gonjenjima za Hrista“: jer znam da je zlo time zlo što ne trpi dobro i goni ga; i greh je time greh što ne trpi svetost i goni je; i laž je time laž što ne trpi Istinu i goni je; i nepravda je time nepravda što ne trpi Pravdu i goni je; i đavo je time đavo što ne trpi Boga i goni Ga.
I dok požari gonjenja plamte svuda oko Hristoljubaca, kroz njihove hristočežnjive duše bruji zanosna blagovest Spasova: „Blago prognanima pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko. Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaša na nebesima!“ (Mt. 5, 10-12). Mi znamo, vera naša i ljubav naša svedoče, da nas nikakvo gonjenje, ni mač, ni glad, ni nevolja, ii golotinja, ni strah, ni tuga, ne mogu rastaviti od Sladčajšeg Gospoda Isusa, jer u svemu tome pobeđujemo Njime koji nas ljubi ( Rm. 8, 35-37).
„Nasigurno znam da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjica ni budućnost, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar, ne može nas razdvojiti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem“ (Rm. 8, 38-39). No znate li šta je naše najjače i nepobedivo oružje protiv naših gonitelja? Naša molitva za njih. To oružje nam je dato svepobedšim Spasiteljem; evo njega: „Molite se Bogu za one koji vas gone“ (Mt. 5, 44). Našu dušu u vreme gonjenja prohodi blaženstvo one divne blagovesti Spasove: „Ako mene goniše, i vas će goniti“ (Jn. 15, 20). I evo još jedne blažene blagovesti Jedinog Blagovesnika u „našim gorkim svetovima zemaljskim: „Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte, a ne kunite“ (Rm. 12, 14). Naša je odbrana: u gonjenjima – radosno trpeti. Opomenite se, pisao sam vam u Prvoj Poslanici kako se mi apostoli držimo u gonjenjima: „kad nas gone, trpimo“ (1 Kor. 4, 12). Evo nepobitne istine našeg hrišćanskog pobožnog iskustva: „Svi koji pobožno hoće da žive u Hristu, biće gonjeni“ (2 Tm. 3, 12).
„Dobre sam volje u teskobama za Hrista“: jer je to evanđelski udeo hrišćaninov u ovome svetu: tako se jedino može služiti nezamenljivom Bogu i Gospodu Isusu Hristu, koji nas radi osiromaši, siđe u naš teskobni svet, da nas preko Sebe obogati svakim bogatstvom božanskim, i kroz vaskrsenje izvede na nebesa u Svoje božanske beskrajnosti i besmrtnosti. Ali dok smo na zemlji: mi jednako umiremo u teskobama za Hrista, pa ipak uvek ostajemo živi, sveživi za Život Večni koji nam On svemilostivo daruje; mi smo u tugama, ali smo stalno veseli u duši onim večnim veseljem koje biću ljudskom daje samo vera u Jedinog Pobeditelja smrti i pakla – Gospoda Hrista; mi smo u siromaštvu, kao oni koji ništa nemaju, pa ipak sve imaju – u Gospodu Hristu imaju, jer je On – Božansko sve i sva u svima svetovima: Božansko sve i sva za Heruvime i Serafime, i za sve Nebeske Sile; a kako .da ne bude Božansko sve i sva za nas, sićušna zemnorodna bića koja gamižu u crvlju sopstvenih slabosti i nemoći.

Pošto sam ja čovek, a to znači: bezbrojne slabosti zgusnute u testo tela i duše ljudske, a Gospod Hristos čudesni Bogočovek: oličenje svih Božanskih savršenstava i stvarnosti, to ja, svestan svoje ništavnosti i Hristove Svebožanstveiosti, stalno vapijem ka sladčajšem Gospodu Hristu, da dođe i ispuni mene sveslabog Svojiam Božanskom punoćom: vapijem svojom verom i ljubavlju i nadom i molitvom i trpljenjem i bdenjem i krotošću i smirenošću i stradanjem i postom. I On svemilostivo ispunjuje vapajne želje moje: jer ja nemam druge želje do da – sav budem Njegov i On moj, da sav budem u Njemu i On u meni. I po beskrajnom čovekoljublju Svom On to biva. Zato sam dobre volje u svima stradanjima za Njega: „jer kad sam slab, onda sam silan“, slab u sebi – silan u Hristu, slab po sebi – silan po Hristu, slab kao čovek – silan Bogočovekom.
„Kada sam slab“, a slab sam: kada sve moje ljudske sile iznemognu u borbi sa gresima, sa iskušenjima, sa smrtima, sa nečistim dusima, iznemognu pod svakovrsnim teškoćama i teskobama svog ovog zemaljskog života, iznemognu u danonoćnim podvizima za Hrista, iznemognu u izvršivanju svetih evanđelskih vrlina, iznemognu u nevoljama, u bolestima, u tugama, „onda sam silan“ – verom u Hrista, nadom u Hrista, molitvom ka Hristu, ljubavlju prema Hristu, trpljenjnjm za Hrista, smiravanjem pred Hristom, krotošću zbog Hrista: jer radi te vere moje, i nade moje, i molitve moje, i ljubavi moje, i trpljenja mog, i smirenja mog, i krotosti moje – u mene se svim božanskim silama Svojim useljuje svesladčajši Gospod moj i Bog moj. I ja stvarno postajem silniji od svake smrti, od svakog greha, od svakog đavola, od svakog iskušenja, od svake teškoće i tuge i muke i bola i patnje, i meni niko i ništa ne može nauditi ni u jednom od postojećih svetova, i onda: „sve mogu u Hristu Isusu koji mi moć daje“ (Flp. 4, 13).

I na meni se ispunjuje reč Sveistinitoga: „Sve je moguće onome koji veruje“ (Mk. 9, 23). Ono što je ljudima po slabosti prirode njihove nemoguće, nije nemoguće Bogu, kada se On zbog vere i ljubavi tvoje useli u tebe: „Jer je sve moguće Bogu“ (Mk. 10, 27). „Što je u ljudi nemoguće, u Boga je moguće“ (Lk. 18, 27). Čovek je jak samo Bogom; bez Njega – on je slaba trska, tanka paučina, bespomoćni moljac. Bogočovek je jedini u pravom smislu jak i silan čovek: jer je samo On jači od smrti, od đavola, od greha, a takvima čini On i Svoje sledbenike, u koje se useljuje kroz svete tajne i svete vrline. On – Bog zato je i sišao u naš zemaljski svet i postao čovek, da mi jačamo u Njemu i u sili jačine Njegove, te da bismo tako Njime i njegovom silom postali silniji od svake smrti, od svakog greha, od svakog đavola. Da, samo je Bogočovek istinski jak i svejak, moćan i svemoćan čovek.