/> Koji daje, neka daje iskreno; koji upravlja, neka je revnostan.

Govoreći o učiteljstvu i utehi, odnosno o onome što se odnosi na brigu o dušama, sada govori i o telesnom, kao o onome što zauzima drugo mesto. Iskrenošću naziva izdašnost, velikodušnost, i, prema tome, poučava da se daje izdašno. Naime, nikakva vrlina nije vrlina, ukoliko se ne savršava na doličan način. Iako su imale ulje, devojke ga nisu imale dovoljno, zbog čega su i bile odbačene (v. Mt. 25). Upravitelj je takođe dužan da svoju službu izvršava brižljivo i marljivo. Upravljanje znači pomaganje rečju i delom onome, kojem je potrebna pomoć. Budući da je govorio o podeli imetka i da, pri tom nemaju svi (imetka) u izobilju, dodaje: ako si starešina, budi to na drugi način, i pomaži, ali revnosno, onima koji oskudevaju.

Koji čini milostinju, neka čini radosno.

Prethodno je rekao da treba davati iskreno i izdašno. Mnogi, me-đutim, iako daju, čine to prinudno i sa žaljenjem. Zbog toga poučava da davanje treba da bude bez žaljenja, pa čak i sa zadovoljstvom i radošću. Trebalo bi da se raduješ, što za malu cenu dobijaš nebo. Shvati kakva je razlika između onoga koji daje i dobročinitelja. Daje onaj koji deli milostinju od onoga što je dobio od drugoga, a dobročinitelj je onaj koji daje od svog nasleđa