naziva ga darom. S druge strane, da bi podstakao lenjive pokazuje da za dobijanje darova i mi nešto prinosimo i kaže: Ako je proroštvo, nekaje po meri vere.

Iako je to blagodat, ona se nije jednostav-no izlila, nego se izliva onoliko, koliko može da obuhvati sasud vere, koji joj je ponuđen. Zašto na samom početku pominje proroštvo? Možda i bez nekog posebnog razloga, ali verovatno zbog toga što su se neki gordili tim darom. Ako su se gordili, zašto ih Bog nije lišio tog dara? Radi koristi ljudi i radi naše pouke, da one, koji imaju darove, ne bismo osuđivali onda, kada greše.“ Ako ga Ja“, govori Bog,“ ne lišavam Svoje blagodati, ko si onda ti, da unižavaš onoga, koji poseduje dar?�