gledao kako se bogožedne duše, primajući ih, istovremeno ispunjuju božanskim silama, i pomoću njih savlađuju u sebi svaki greh, svaku smrt, i osiguravaju sebi besmrtnost i život večni. U tim dušama svaka se gorčina pod čudotvornim dejstvom blagodati Spasove pretvarala u sladost i blagost.

I baš zato što sam nosio i sejao Najveće Dobro ovoga i onoga sveta, ili bolje: Jedino Svedobro u svima svetovima – Bogočoveka Hrista i Njegovo sveto Evanđelje, na mene je sa svih strana kidisalo svako zlo. Jer svako zlo, a ponajpre ono vrhovno zlo – Svezlo – Satana, zna da se ne može održati pred svemoćnim Gospodom i Bogom Isusom Hristom.

I mene su izbezumljivo napadali svi vidljivi i nevidljivi neprijatelji božanskog i ljudskog Svedobra, i zbog toga: „bio sam u opasnosti na vodama, u opasnosti od razbojnika, u opasnosti od svojih sunarodnika, u opasnosti od neznabožaca, u opasnosti u gradovima, u opasnosti u pustinji, u opasnosti na moru, u opasnosti među lažnom braćom“. Prozovite poimence sve bogoborne opasnosti, i vi ćete ih pronaći sve gde sa svih strana jurišaju na mene. O, ne na mene, već na Hrista u meni. Jer da Hrista svebesmrtnog i svepobednog nije u meni, koja me od pobrojanih opasnosti ne bi iskidala kao paučinu?