Sveto pismo - Biblija online
Stari Zavet
Novi Zavet
2. Korinćanima 10:2
2 Molim pak da mi ne bude trijebe kad budem kod vas, onako slobodan biti kao što mislim da smijem protiv nekijeh koji misle za nas da po tijelu živimo;
Kopirano
Komentari
A vi, Korinćani, vi ste svedoci našeg življenja među vama. Naš je život javan i otvoren. Mi ne skrivamo sebe, niti dvoličimo. Kako onda neki misle za nas da „po telu živimo“? Zar možemo živeti „po telu“ mi koji savršeno znamo šta je telo, od čega je, čemu vodi, čime završava?...
Više
Ako telu oduzmete sve ono što dobije od spoljnjeg sveta, šta onda ostaje od njega? Ništa, ništa, ništa.
Kako onda neki misle da mi živimo „po telu“? Zar možemo mi dušu svoju hraniti telom, i zasnivati na telu, i ceniti po telu? A savest, otkuda ona? Zar ona niče i raste telom i „po telu“? A um naš? Šta je u njemu telesno, da bi mogao živeti „po telu“? Ne, ne, mi „ne živimo po telu, nego po duhu“ (Rm. 8, 4). A duh naš živi Duhom Svetim, Duhom Hristovim (Rm. 8, 9). To znači: mi živimo Bogom i u Bogu, pošto živimo Hristom i po Hristu koji je Bogočovek, Ni naš duh bez Duha Božjeg ne vredi ništa, a kamoli telo. I jednom i drugom preti demonizam, čim se odvode od Boga.
Šta je đavo? Duh koji se odmetnuo od Boga. To isto postaje i duh čovečji, čim se grehom odmetne od Boga. A telo, odmetne li se od Boga kroz grehe i strasti, ispuni se demonizmom. Telo-demon, to je već čisto naš ljudski izum, ljudski pronalazak, jer toga ni u paklu nema, pošto su demoni bestelesni duhovi. Vrhovni je zakon i za duh i za telo: odvoji li se od Boga, tone u demonizam.
Kako onda neki misle da mi živimo „po telu“? Zar možemo mi dušu svoju hraniti telom, i zasnivati na telu, i ceniti po telu? A savest, otkuda ona? Zar ona niče i raste telom i „po telu“? A um naš? Šta je u njemu telesno, da bi mogao živeti „po telu“? Ne, ne, mi „ne živimo po telu, nego po duhu“ (Rm. 8, 4). A duh naš živi Duhom Svetim, Duhom Hristovim (Rm. 8, 9). To znači: mi živimo Bogom i u Bogu, pošto živimo Hristom i po Hristu koji je Bogočovek, Ni naš duh bez Duha Božjeg ne vredi ništa, a kamoli telo. I jednom i drugom preti demonizam, čim se odvode od Boga.
Šta je đavo? Duh koji se odmetnuo od Boga. To isto postaje i duh čovečji, čim se grehom odmetne od Boga. A telo, odmetne li se od Boga kroz grehe i strasti, ispuni se demonizmom. Telo-demon, to je već čisto naš ljudski izum, ljudski pronalazak, jer toga ni u paklu nema, pošto su demoni bestelesni duhovi. Vrhovni je zakon i za duh i za telo: odvoji li se od Boga, tone u demonizam.
