�ćane oraspoložio za evanđelski život, on ih moli „krotošću i blagošću Hristovom“. Jer ako iko u ovom svetu zaslužuje čovekovu ljubav, to je krotki i blagi Gospod i Bog Isus Hristos. Nema sumnje, On se mogao javiti u zaslepljujućem sjaju, sa bleskom kakav ljudi ni zamisliti ne mogu.
Ali, On je izabrao krotost i blagost, da bi nam svoja božanska ‘blaga i savršenstva pružio na način koji je najpristupačniji i najprijatniji za nas, ljudska bića. Došao je da nas privuče Bogu, ne da nas uplaši njegovim veličanstvom. Krotko i blago vodi On ljude, privodeći ih sebi. Došao je ne kao Sudija već kao Spasitelj; kao Lekar, ne kao Istrebitelj. Zato je i krotak i blag. Kroz svoju čudesnu krotost i blagost On uvodi duše ljudske u takav mir, u takvu radost, u takvo blaženstvo, kakve rodu ljudskom može dati samo Bog ljubavi i dobrote. Zato se On jedini u toku cele istorije roda ljudskog mogao obratiti ljudima sa ovakvim pozivom: „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene, jer sam ja krotak i smeran srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim“ (Mt. 11, 28- 29).

Vascelu svoju apostolsku delatnost sveti Pavle normira Gospodom Hristom, jer je sva usmerena jednom cilju: spasenju ljudi Spasiteljem Hristom. Otuda, sve što čini, on čini radi toga, i sve meri i odmerava Spasiteljem. I kad je ponizan pred ljudima, On je ponizan Hrista radi, da bi ih priveo Hristu; i kad je slobodan prema njima, slobodan je opet sa istog razloga. On je Hristom svima sve, eda bi koga priveo Hristu. Svi njegovi ciljevi, i sva sredstva za ostvarenje tih ciljeva, dolaze mu od Hrista. Ništa ljudsko, ništa svoje on neće, jer zna da se Hristovi ciljevi ostvaruju samo Hristovim sredstvima. I kad to neki korintski hrišćani ne vide, to dolazi od njihove nedovoljne evanđelske prosvećenosti. Stoga im on i piše: