na Božja, sva Pravda Božja, sva Ljubav Božja, sav Život Božji, sva savršenstva Božja, objavljena i darovana nam ovaploćenim Bogom i Gospodom Hristom. Nazvavši Svoju nauku Evanđeljem = Blagovešću, Gospod Hristos rečju Evanđelje obuhvata sve što je On kao Bogočovek učinio za spasenje roda ljudskog od greha, smrti i đavola. Sve što je On, i sve što je Njegovo, i jeste blagovest za rod ljudski: i rođenje Njegovo, i krštenje, i preobraženje, i stradanje, i krst, i smrt, i vaskrsenje, i vaznesenje; i svako delo Njegovo, i svaka reč Njegova, i svaka misao Njegova, i svaki pokret Njegov, i svaki pogled Njegov – jeste blagovest. Jer kroza sve to On nas ispunjuje božanskim silama Svojim, obožuje nas, i tako spasava od smrti, greha i đavola, i daruje nam život večni i blaženstvo večno. Bogočovek Hristos, sav u svoj punoći Svoje Bogočovečanske Ličnosti, i jeste jedino istinsko Evanđelje, jedina istinska Blagovest za rod ljudski. Da, jedina istinska Blagovest, jer je jedini On pobedio našu smrt; – zar iko može biti blagovest za rod ljudski, ako nije pobedio našu smrt? Da, jedina istinska Blagovest, jer je jedini On pobedio naš greh; – zar iko može biti blagovest za rod ljudski, ako nije pobedio naš greh? Da, jedina istinska Blagovest, jer je jedini On pobedio đavola; – zar iko može biti blagovest za rod ljudski, ako nije pobedio đavola? Da, jedina istinska Blagovest za rod ljudski, jer je jedini On podario rodu ljudskom: vaskrsenje, život večni, istinu večnu, pravdu večnu, blaženstvo večno; rečju: podario jedinog istinitog Boga, i sva savršenstva i blaženstva Njegova.

Zbog svega toga, niko drugi od ljudi nema prava da svoju nauku, i sebe, nazove blagovešću. Svaki drugi čovek, ma ko bio, ma gde živeo, i ma kada postojao, ne može biti blagovest za rod ljudski, jer je neminovno sam rob smrti, greha i đavola. Za jadni rod ljudski nema blagovesti sem pobede nad smrću, nad grehom, nad đavolom. A to daje jedino i samo Bogočovek Hristos. Zato je On – jedino Evanđelje, jedina Blagovest za rod ljudski. Sve što na zemlji nije On i nije od Njega, ustvari je gorkovest; i još: gorčina; i još: otrov, smrtonosni otrov. A iz Njega, Boga i Gospoda Isusa Hrista, i iz svega Njegovog neprestano se lije Božanska Istina, Božanska Pravda, Božanska Ljubav, Božanski Život, sve božanske miline, zrači Jedini istiniti Bog, i u Njemu jedina istinita Istina, Jedina istinita Pravda, jedina istinita Ljubav, jedini istiniti Život.

Po svemu, od početka do kraja, Evanđelje Hristovo je Evanđelje jedinog istinitog Boga i jedinog istinitog čoveka, jer je Evanđelje jedinog istinitog Bogočoveka. Zato na zemlji nema niti može biti drugog Evanđelja. Ali, isto tako ni na nebu ne može biti drugog Evanđelja. Evanđelje Hristovo je u isto vreme i Evanđelje za nebeske svetove, za svete anđele Božje. Zato se ono s pravom naziva: „večno Evanđelje“ (Otkr. 14,6). A kad ljudi ma koga ili ma šta drugo proglašuju za Evanđelje na zemlji, oni to čine u grehovnom bunilu i ludilu. Jer je greh mračna duhovna sila koja zaluđuje čovekov um, pomračuje savest, kvari srce, te čovek niti normalno vidi, niti normalno rasuđuje, niti normalno oseća. Živeći u čoveku, greh misli čovekom, greh oseća čovekom, greh dёla čovekom. A kada kroz greholjublje i slastoljublje i samoljublje greh zahvati celog čoveka i ovlada njime, onda se um njegov potpuno izopači i istruli (sr. 2. Tim. 3,8). Takav čovek onda izmišlja lažne spasioce roda ljudskog, lažne mesije, lažne proroke, lažna evanđelja, ili zlonamerno izvrće Evanđelje Hristovo, prilagođava ga sebi, svojim željama, svojim shvatanjima, svojim idejama, svojim strastima, svojim slastima. Takav čovek, takvi ljudi i jesu oni ljudi „koji svagda uče, i nikad ne mogu da dođu k poznanju istine“ (1. Tim. 3,7), jer im neda greh koji živi u njima i razliva laž po umu njihovom, po srcu njihovom, po mislima njihovim, po savesti njihovoj, zato što je greh u suštini uvek laž, kojoj je u prirodi da mrzi istinu i da odvraća od nje i da huli na nju.

Svako odvraćanje od Evanđelja Hristova nije drugo do odvraćanje od jedinog istinitog Boga – Gospoda Isusa Hrista i Njegove Istine, koja je jedina u svima svetovima, ista i za anđele i za ljude. Hristovo Evanđelje je jedino „Evanđelje spasenja“ (Ef. 1,13) i k njemu poziva ljude „blagodaću Hristovom“ sam Bog Otac. A od jedinog istinitog Boga, i od jedinog istinitog Evanđelja odvraća, ko? Nesumnjivo đavo, i njegovi voljni i nevoljni podvižnici.

Umnožavajući nazoviistine kroz izopačene umove samoljubivih i gordih ljudi, đavo i stvara zabunu kod mnogih odnosno Evanđelja Hristova, eda bi izvrnuli Evanđelje Hristovo, i tako onemogućili spasenje zavodljivima, lišivši ih božanskih blagodatnih sila, pomoću kojih ljudi jedino i pobeđuju greh, smrt i đavola, i osiguravaju sebi život večni kroz istinu večnu. Nema jezivije strahote za ljude nego izvrtati Evanđelje Hristovo, izopačavati ga, ili odvraćati od njega, zato što je ono jedino „Evanđelje spasenja“ i u njemu jedino spasenje roda ljudskog. Ko god izvrće Evanđelje Hristovo, neprijatelj je spasenju, jedinom spasenju roda ljudskog, a najpre svom, pa onda svačijem