Sveto pismo - Biblija online
Stari Zavet
Novi Zavet
2. Korinćanima 1:6
6 Ako li smo pak u nevolji, za vašu je utjehu i spasenije, koje postaje u trpljenju tijeh istijeh stradanja koja i mi podnosimo.
Kopirano
Komentari
Eto blagovesti spasenja: spasenje se gradi podnošenjem stradanja za Hrista. Šta tu spada? Svako stradanje za Gospoda Hrista i Njegovo sveto Evanđelje svako stradanje, od najmanjeg do najvećeg. Podnosiš li ismevanje, klevetu, grdnju radi Hrista, ti stradaš evanđelskim stradanjem, i time gradi...
Više
svoje spasenje; podnosiš li ruženje, sramotu, batine radi Hrista, ti stradaš evanđelskim stradanjem, i time gradiš svoje spasenje; podnosiš li šibanje, krst, smrt radi Hrista, ti stradaš evanđelskim stradanjem, i time gradiš svoje spasenje.
Evanđelsko stradanje je najmudriji i najsigurniji graditelj i neimar našeg spasenja. Ovo nas ugrađuje u životvorno telo Bogočoveka Hrista, Crkvu, i sve sile spasenja struje kroz nas, žive i deluju u nama, kao životni sokovi draeta kroz nakalemljeni lastar.
Na sve što je Hristovo, neprekidno navaljuju sva zla ovoga sveta: svi zli dusi, svi zli ljudi, jer im je mrsko i Hristovo dobro, i Hristova istina, i Hristova pravda, i Hristova ljubav, i Hristova krotost, i Hristovo trpljenje, i Hristovo vaskrsenje, i Hristovo Božanstvo. Zašto?
Zato što ih svim tim Gospod Hristos pobeđuje i satire. ? mi, stradajući za njih, i živeći u njima, uziđujemo ih u sebe, gradimo svoje spasenje, i time pobeđujemo greh, smrt i đavola. Otuda svi gresi, sve smrti, svi đavoli ustaju na graditelje svoga spasenja. Jer naše spasenje, to je njihovo uništenje. To je razlog što mi Hrišćani podnosimo od njih tolike muke, i napade, i stradanja.
Gradeći svoje spasenje stradanjem za Hrista, mi njih satiremo, razoravamo, uništavamo. Rečju: unosimo živog Spasitelja u sebe, koji i gradi spasenje u nama. I svaka uvreda, svaki udarac, svako stradanje, koji zbog Hrista padaju na nas, padaju na Njega svemilostivog i svepobednog. „Savle, Savle, zašto me goniš?“ (D. A. 9,4). Goneći nas, oni gone Njega u nama; bijući nas, oni biju Njega u nama; mučeći nas, oni muče Njega – Besmrtnog i Večnog! ? Besmrtni, a Večni, može li se ubiti?
Zato je On, neubivljivi, besmrtni Svepobednik i objavio blagovest: „U svetu ćete imati nevolje, ali ne bojte se, jer Ja nadvladah svet“ (Jn. 16,33). Jesmo li hrišćani, neka nas ne bune nikakve nevolje, „jer smo na to određeni“ (1 Sol, 3,3). „Kroz mnoge nevolje valja nam ući u carstvo Božje“ (D. A. 14,22). Mi se „hvalimo i nevoljama“, jer one izgrađuju naše spasenje. Otuda i blagovest i zapovest: „U nevolji trpite“ (Rm. 12,12).
Spasenje, to je doživljavanje Spasitelja; doživljavanje po meri vere vascelog njegovog bogočovečanskog života, sa svima njegovim silama i dejstvima i savršenstvima. Kad si sigurno na putu spasenja? Kad doživljuješ Spasitelja.
Doživljavati, Njegov život kao svoj, Njegovo stradanje kao svoje, Njegovo krštenje kao svoje, Njegovo Preobraženje kao svoje, Njegovo Vaskrsenje kao svoje, Njegovo Vaznesenje kao svoje, – eto to je spasenje.
Zato bogonadahnuti i hristočežnjivi apostol za jednim čezne, na jednom radi: sve smatra za trice, samo da Hrista pozna, da Hrista dobije, i da se nađe u Njemu; da pozna Njega, i silu vaskrsenja njegova, i zajednicu Njegovih stradanja – da bude nalik na smrt Njegovu, eda bi kako dostigao u vaskrsenje mrtvih (Flp. 3,8-11). ? prvovrhovni apostol piše hrišćanima: „Radujte se što stradate s Hristom, da biste, i kad se javi slava njegova, imali radost i veselje“ (1 Petr. 4,13)
Evanđelsko stradanje je najmudriji i najsigurniji graditelj i neimar našeg spasenja. Ovo nas ugrađuje u životvorno telo Bogočoveka Hrista, Crkvu, i sve sile spasenja struje kroz nas, žive i deluju u nama, kao životni sokovi draeta kroz nakalemljeni lastar.
Na sve što je Hristovo, neprekidno navaljuju sva zla ovoga sveta: svi zli dusi, svi zli ljudi, jer im je mrsko i Hristovo dobro, i Hristova istina, i Hristova pravda, i Hristova ljubav, i Hristova krotost, i Hristovo trpljenje, i Hristovo vaskrsenje, i Hristovo Božanstvo. Zašto?
Zato što ih svim tim Gospod Hristos pobeđuje i satire. ? mi, stradajući za njih, i živeći u njima, uziđujemo ih u sebe, gradimo svoje spasenje, i time pobeđujemo greh, smrt i đavola. Otuda svi gresi, sve smrti, svi đavoli ustaju na graditelje svoga spasenja. Jer naše spasenje, to je njihovo uništenje. To je razlog što mi Hrišćani podnosimo od njih tolike muke, i napade, i stradanja.
Gradeći svoje spasenje stradanjem za Hrista, mi njih satiremo, razoravamo, uništavamo. Rečju: unosimo živog Spasitelja u sebe, koji i gradi spasenje u nama. I svaka uvreda, svaki udarac, svako stradanje, koji zbog Hrista padaju na nas, padaju na Njega svemilostivog i svepobednog. „Savle, Savle, zašto me goniš?“ (D. A. 9,4). Goneći nas, oni gone Njega u nama; bijući nas, oni biju Njega u nama; mučeći nas, oni muče Njega – Besmrtnog i Večnog! ? Besmrtni, a Večni, može li se ubiti?
Zato je On, neubivljivi, besmrtni Svepobednik i objavio blagovest: „U svetu ćete imati nevolje, ali ne bojte se, jer Ja nadvladah svet“ (Jn. 16,33). Jesmo li hrišćani, neka nas ne bune nikakve nevolje, „jer smo na to određeni“ (1 Sol, 3,3). „Kroz mnoge nevolje valja nam ući u carstvo Božje“ (D. A. 14,22). Mi se „hvalimo i nevoljama“, jer one izgrađuju naše spasenje. Otuda i blagovest i zapovest: „U nevolji trpite“ (Rm. 12,12).
Spasenje, to je doživljavanje Spasitelja; doživljavanje po meri vere vascelog njegovog bogočovečanskog života, sa svima njegovim silama i dejstvima i savršenstvima. Kad si sigurno na putu spasenja? Kad doživljuješ Spasitelja.
Doživljavati, Njegov život kao svoj, Njegovo stradanje kao svoje, Njegovo krštenje kao svoje, Njegovo Preobraženje kao svoje, Njegovo Vaskrsenje kao svoje, Njegovo Vaznesenje kao svoje, – eto to je spasenje.
Zato bogonadahnuti i hristočežnjivi apostol za jednim čezne, na jednom radi: sve smatra za trice, samo da Hrista pozna, da Hrista dobije, i da se nađe u Njemu; da pozna Njega, i silu vaskrsenja njegova, i zajednicu Njegovih stradanja – da bude nalik na smrt Njegovu, eda bi kako dostigao u vaskrsenje mrtvih (Flp. 3,8-11). ? prvovrhovni apostol piše hrišćanima: „Radujte se što stradate s Hristom, da biste, i kad se javi slava njegova, imali radost i veselje“ (1 Petr. 4,13)
