nam kao Spasitelja jedinorodnog Sina svog, da nas spase od greha, smrti i đavola. ? u tome je sva milost, svemilost za rod ljudski, za biće ljudsko. Ko nam je tu svemilost ukazao, zaista je postao, i zanavek ostao „Otac milosti“. Pre ovog svemilosnog spasenja nije bilo stvarne milosti Božje nad ovim svetom. Bile su samo neke senke i simvoli toga. Mi ljudi nismo ustvari ni znali za pravu milost Božju dok Gospod Hristos nije sišao među nas, postao čovek, i ???javio svoju besprimernu ljubav prema rodu ljudskom. Od Njega, i preko Njega, mi smo stvarno saznali šta je to milost Božja, i u čemu se sastoji.

U čemu dakle? U spasenju od greha, smrti i đavola, i zadobijanju osvećenja, oboženja, večnog života i večnog blaženstva pomoću Hristovog Evanđelja. Ovaploćenjem Gospoda Hrista nama je bezgranična milost Božja postala bliska, ovostrana, zemaljska, ljudska.
Tu milost je Bog Otac izlio preko Spasitelja Hrista na rod ljudski u tolikoj meri, da Spasitelj s pravom traži od nas da budemo milostivi kao što je milostiv Otac naš nebeski: „Budite milostivi kao i Otac vaš što je milostiv“ {Lk, 6, 36). Bog Logos, Bog milosti, postao je čovek, obukao se u telo i dušu našu, da bi na nas preneo ovoju božansku milost, samilost. I ona je postala jedno od glavnih raspoloženja hrišćaninovih, jedna od besmrtnih dobrodetelji njegovih.

Krštenjem, mi se u Hrista oblačimo; a to – znači: u božansku se milost i samilost oblačimo. Stoga nam sveti apostol naređuje: „Obucite se kao izbrani Božji, sveti i ljubljeni, u srdačnu milost“ (Kol. 3, 12). Odlika je hrišćana: božanska milostivost, kojom se osvećuje srce i duša, i čovek postaje svet.

Prirodno je da „Otac milosti“, Bog milosti, bude u isto vreme i „Bog svake utehe“. I opet, to je Bog i Otac Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista: Šta znače te reči: „Bog svake utehe?“ Znače ovo: nema bola, ni jada, ni očajanja, ni nesreće, ni užasa, ni smrti, ni pakla u kojima nas On ne može utešiti. Za svaki naš bol, za svaku našu nesreću, i smrt, i patnju, On uvek ima po utehu. I to utehu koja neizmerno premaša sve naše bolove i patnje.

Recite, zar Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista nije „Bog svake utehe“ kada nam je poslao tako čudesnog, tako čovekoljubivog, tako svesavršenog Spasitelja, kao što je Gospod Hristos? Koja je to smrt, u kojoj nas Hristos ne može utešiti? ili bol, ili patnja, ili jad, ili čemer, ili pakao? Ni sam vrhovni duh zla, Satana, ne može izmisliti za nas ljude takav bol, takvo stradanje, takav pakao, u kojima nas „Bog svake utehe“ ne bi mogao utešiti preko Sina svog, Gospoda i Spasitelja našeg Isusa Hrista. Dajući nam Gospoda Hrmsta, „Otac milosti“ i „Bog svake utehe“ dao nam je „večnu utehu“, koju niko i ništa ne može nm usmrtiti, ni ubiti, ni uništiti, jer je sva besmrtna i beskonačna.

Stoga bogomudri apostol i blagovesti: „Bog i Otac naš, koji nas zavole i dade nam utehu večnu“ (2 Sol. 2, 16). ? ta „večna uteha“ nije niko drugi do Gospod Hristos, zbog čega se On i naziva uteha Izrailjeva (Lk. 2, 25). uteha roda ljudskog. Zato se i Duh Hristov, Duh Sveti, ostvaritelj spasenja Hristovog u Crkvi i kroz Crkvu, naziva Utešitelj. (Jn. 14, 16. 26; 15, 26; 16, 7). Nema muke, ni stradanja, ni smrti, ni pakla, koje neprijatelji Hristovi mogu izmisliti, a da nas Utešitelj blagi ne može utešiti, pa čak i sve to u radost pretvoriti.

„Bog svake utehe„, Utešitelj blagi: „teši nas u svakoj nevolji našoj, da bismo mi mogli tešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog teši“. Sve što dobijamo od svemilostivog Gospoda, dobijamo da bismo i drugima predali, a ne samoživo upoprebili i samo za sebe zadržali. Tako i utehe, kojima nas Utešitelj blagi teši u svima, i najstrašnijim, nevoljama, patnjama, opasnostima, mi s radošću i ljubavlju prenosimo na bližnje, tešeći ih u sličnim nevoljama i opasnostima. U nas je sve darovano i usto sve konkretno, empirično, opitno, doživljajno, sve što Hristom doživljavamo, ljubav nas nagoni da to sa bližnjima podelimo, a najpre sa braćam po veri.

Bogočovekovo Evanđelje obuhvata sav naš život, u svima njegovim razmerama, dubinama, visinama, širinama, dužinama. Svuda proniče Hristova blagovesteća sila, sve preporađa, sve obnavlja, sve osvetljuje, sve preobražava. Bogočovek Hristos je Svetlost – za sav život, Preporoditelj – za sve pale, Vaskrsitelj – za sve mrtve. Kada je ušao u naš svet, On je zahvatio i obuhvatio sav naš ljudski život od vrha do dna, od istoka do zapada, i severa i juga, i sve u sebe uneo, obnovio, preobrazio, vaskrsao. Pri tome, Bog utehe je i Bog trpljenja (s?. Rm. 15, 5). Mi Hrista radi trpimo ono što niko od ljudi, ali kroz to trpljenje „Bog trpljenja i utehe“ nevidljivo razliva po nama utehu koja i najveći bol pretvara u tihu, umilnu radost. Uteha nam se daje srazmerio našim stradanjima za Hrista