, predati Spasitelja, i sa Njim spasenje. Jer spasenje je u Spasitelju, i od Spasitelja. Kao što je dobro u Dobrome, i od Dobroga, a zlo – u Zlome, i od Zloga.

„Poslanik Isusa Hrista“, kakav treba da je! Gle, On je poslanik Bogočoveka. Kakvim mu valja biti? Lako je biti poslanik čoveka, ma kog čoveka; poslanik ljudi, ma kojih ljudi. Ali biti poslanik Bogočoveka, to je i strašno i veličanstveno: strašno po odgovornosti, veličanstveno po predmetu poslanstva. Sveti apostol oseća da je on mali, sićušan za to apostolstvo. Stoga i izjavljuje da je on apostol „po volji Božjoj„. Ne po volji svojoj, ljudskoj. Da je do nje, Pavle bi i dalje disao „pretnjom i smrću“ na Hrista i hrišćane. Da je do uma ljudskog, – šta je um Pavlov da shvati bezgranične misli Božje i namere, koje su bezbrojne u Bogočoveku! ? tu je sve po umu Božjem, ne po umu čovečjem. I po srcu Božjem, a ne Pavlovom, jer šta je sićušno srce Pavlovo da 6i u celosti osetilo bogočovekovu misiju, i silu, i savršenstva!

Samo prošireno, produbljeno, obezgraničeno, obogočovečeno Bogočovekom Hristom, srce Pavlovo, i um Pavlov, i duša Pavlova, i volja Pavlova, i savest Pavlova, mogu da osete, da smeste, da shvate, i da se posvete i predadu čudesnom Bogu i Spasitelju – Gospodu našem Isusu Hristu. To se desilo sa Pavlom, te je on postao „apostol Isusa Hrista“.
„I brat Timotej“. Brat, po čemu? Po apostolstvu, po veri, po ljubavi, po Evanđelju, Eto prvog i najbližeg svedoka božanske sile Hristove. Nebrat postao brat verom. I on je „poslanik“ Isusa Hrista. Jer im je vera iz istog izvora; i ista sila prohodi obadva srca: i Pavlovo i Timotejevo.

To nedavnašnje Pavlovo čedo, odojče u veri, odraslo je, podvizima evanđelskim poraslo i razvilo se u brata Pavlovog. Brat Pavlov! Kakva čast, i u njoj težak podvig. Ali, tu važi ono evanđelsko načelo, objavljeno Gospodom Hristom a primenjeno Pavlom u ovoj širini i sili: Ko izvršuje volju Oca nebeskog, brat je Hristov (Mt, 12, 49). Po istome načelu: brat je Pavlov koji god izvršuje Evanđelje Pavlovo? Pavlovo Evanđelje nije drugo do Spasiteljevo Evanđelje. Tako, svaki može postati brat Pavlov. Razume se, samo na taj način: tvoreći Evanđelje Pavlovo.

Bratstvo od takve braće i jeste Crkva, Kako ona u Korintu, tako i sve ostale po svemu svetu. „Crkvi Božjoj u Korintu“ šta je potrebno? Samo jedno: Evanđelje Hristovo. To sveti apostol i šalje: Evanđelje spasenja. Sve što im piše, radi toga im piše. I sve se svodi na to. Jer ništa nije od njega, već sve od Gospoda Hrista samo – preko njega. Pavlovo Evanđelje ustvari je od početka do kraja Hristovo Evanđelje. Pavle unosi u njega svoju volju i revnost. To je od njega. U tome je i svetost njegova: sve svoje uneti, i držati u Evanđelju Hristovom. Na tu svetost pozvane su ove hrišćanske crkve, svi hrišćani.
Crkva, to je živo Evanđelje. Biti u Crkvi, znači: živeti Evanđeljem i po Evanđelju. ? time se osvećuje ljudsko biće: blagodatne božanske sile izgone iz članova Crkve sve što je nečisto, nesveto, grehovno, demonsko, i osvećuju ih. Zato je i poziv hrišćana, i njihova najneposrednija stvarnost – svetost: „sa svima svetima koji su u Ahaji„