ići sa neba ili pak ukazuje na đavola, za koga prorok Isaija kaže: Kako pade s neba zvezdo danice, kćeri zorina (Is. 14; 12). Prema dopuštenju Božijem, đavo, napajajući ljude putem zadovoljstva gorkim razvratom, navodi na njih i patnje, ali ne na sve nego, po dugotrpeljivosti Božijoj, na treći deo, radi toga da neverovanje u zagrobnu nagradu ne bi dovelo netrpeljive do duševne smrti. Onima, koji pred kraj ostanu živi, sve će postati gorko, i Gospod nam je nastupanje svega toga predočio radi našeg urazumljenja. Ako ne želimo da nas On osudi, moramo osuditi same sebe jer, prema rečima božanstvenog apostola, da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni (1. Kor. 11; 31). Kao osuđene, Gospod nas mora kazniti, a mi sa zahvalnošću moramo prihvatiti patnje koje nas zadese, slično kao što vidimo da razboriti bolesnici, žudeći za ozdravljenjem, trpeljivo podnose odsecanje i spaljivanje rana. Stoga neka se i mi, kada budemo duševno zdravi i kada ni najmanje ne budemo prinosili veštastvo za ishranu geene ognjene, kako ne bismo bili osuđeni sa svetom (1. Kor. 11; 32), večno zacarimo zajedno (ουμβασιλευσωμεν) sa Hristom Kojem, zajedno sa Bespočetnim Ocem i Svesvetim Duhom dolikuje svaka slava, čast i poklonjenje, veličanje i veličanstvo, sada i uvek i u beskonačne vekove vekova. Amin