e mnogo onih, koji su iz idolopoklonstva prešli u veru, ali koji sve do sada, dakle i nakon što su poverovali, jedu meso idolskih žrtava, kao idolske žrtve.

Sa savešću naviklom na idole, tj. imajući o idolima isto onakvo mišljenje, kakvo su imali i pre obraćanja u veru, smatrajući ih za nešto i plašeći ih se kao onih, što mogu da im naškode. Zato nije rekao da idoli prljaju, nego da se prlja njihova savest, jer je ona slaba i ne može da podnese da su idoli ništa, da sami po sebi nikoga ne mogu da uprljaju (oskrnave). Razumi, dakle da su oni, koji su jeli od mesa idolskih žrtava, osećali nešto slično kao onaj što je, prema judejskom običaju, dodirivanje mrtvaca smatrao za skrnavljenje. Videvši pak da to drugi čine čiste savesti, a zbog stida pred njima, i on sam bi učinio to isto. On se, dakle, ne bi time oskrnavio, ali bi se oskrnavila njegova savest, budući da ga je ona osuđivala