svoje sklonosti ka ubijanju i uživanju u krvi, ili zbog svog plamenog (δια το πυρωδες) angelskog suštastva. Sedam glava označavaju njenih sedam najlukavijih sila. koje se svojim duhovnim dejstvima suprotstavljaju angelskim silama, ili sedam duhova, za koje Hristos u Evanđeljima kaže da se nastanjuju u čoveku ispražnjenog srca, neobuzetog dobrim mislima i delima (v. Lk. 11; 25 – 26). One mogu biti „sedam gadova“ tj. lukavih pomisli koje, prema rečima Solomona, svijaju gnezdo u srcu nenavidnika kad govori umiljatim glasom… i mržnju pokriva lukavstvom (Priče Sol. 26; 25). „Deset rogova“ označava ili deset grehova koji postoje kao suprotnost za deset zapovesti zakona ili kao podele carstva koje predstavljaju utehu za aždaju, radosnu zbog svake nesuglasice i rasprave. Na njenim glavama nalazi se sedam kruna, jer oni koji pobeđuju đavolska dejstva dobijaju pobedničke vence tamo gde su trudom i znojem zadobili pobedu. O ovome blaženi Metodije kaže sledeće: „Velika, crvena, sedmoglava aždaja koja je za sobom povukla trećinu zvezda, koja je stajala, pravila zamke i motrila sa namerom da proždere dete porodilje, jeste đavo“. „On, međutim, ne može da uhvati preporođene kada se uznesu na visinu“, a zatim: „Trećinom zvezda nazvani su oni koji su sagrešili protiv jednog Lica Svete Trojice. Pustinja u koju odlazi žena da bi se prehranila – jeste Crkva, koja je slobodna od zla i lišena propadljivosti, dok hiljade označavaju savršen i potpun broj“. Nakon toga on po redu rasuđuje o aždajinim krunama. Crkva koja se podvizava u borbi sa đavolom i ubija njegovih sedam glava biva zatim krunisana zadobijanjem sedam vrlina