je kao mala svećica, sa svih strana opkoljena beskrajnom noći neznanja. Ta naša svećica sasvim površinski i površno obasjava i samo naše ljudsko biće, te mi ljudi tragično malo vidimo sebe i jezivo malo znamo sebe, a kamoli svet oko sebe, u kome se kreću i žive i umiru milijarde i milijarde primetljivih i neprimetljivih bića. Otkako je greh ušao u svet kroz čoveka, sav se poredak u svetu poremetio, pa i ispreturao: ništa nije na svom mestu, ništa na svom putu; izgubili se i početci i završetci svega. Lutanje i pometnja, to je ustvari život čovečji u svetu koji leži u zlu i grehu. Zbog toga šta sve ljudi nisu proglasili kao cilj sveta i čoveka, kao smisao sveta i čoveka, kao vrednost sveta i čoveka, kao božanstvo sveta i čoveka. Sve same lažne vrednosti, lažni ciljevi, lažna božanstva. A u svima njima davi se čovek bez Hrista. Zaluđeni grehom, – jer greh odvaja dušu od Boga Logosa -, ljudi često uporno neće Hrista, jer Ga greh njihov neće, pošto je Hristos uništitelj greha. Ljudi koji zlo čine, većma vole tamu nego svetlost, i svesno je mrze i beže od nje (sr. Jn. 3,19-20). Odvojivši se grehom od Tvorca i Boga misli, ljudi zalude u mislima svojim (sr. Rim. 1,21) i neumorno stvaraju teoriju za teorijom o svetu bez Boga, i o nepotrebnosti Boga. I to sve tako, na putu bez Boga, sve do Strašnoga suda. Ne samo bez Boga, nego i protiv Boga. No kroz sve njih putuje praiskonska laž o Bogu, laž koju je o Bogu izmislio „otac laži“ Satana, i ta laž je ustvari srce svih njihovih bezbožnih i protivbožnih učenja. Kroz njih i sa njima ta će laž dojezditi čak do Strašnoga suda, do „dana Gospodnjega“. U poslednje dane oni će naročito gromko huliti Hrista Boga, i odbacivati Njegovu božansku istinu o svetu, i o završetku sveta. Izgrađujući svet bez Hrista, i protiv Hrista, oni će na sav glas govoriti kako su obezbedili svetu mir i sigurnost i blagostanje. I baš tada, kada budu urlali: mir i sigurnost! – iznenada će napasti na njih pogibao, kao porođajne muke na trudnu ženu, i oni neće uteći