svačemu“ – ἁγιάσαι ὁλοτελεῖς: potisnuvši iz nas svaki greh, svako zlo, i ispunivši nas svakim božanskim dobrom kroz svete tajne i svete vrline. Bog je jedini izvor svetosti i osvećenja, zato što je On Jedini Bezgrešan. A bezgrešnost i jeste svetost i izvor svake svetosti. Zato se i može postati svet jedino kroz sjedinjenje sa Jedino Svetim. Ovaploćeni Bog Logos, kao jedino bezgrešno biće ljudsko u rodu ljudskom, i jeste neposredni izvor svetosti vascele prirode ljudske uopšte i svakog bića ljudskog posebno. Kroz blagodatno sjedinjenje s Njim i osvećuju se ljudi. I kroz to sjedinjenje i osvećenje sa Jedino Bezgrešnim, i stoga Jedino Besmrtnim, oni umrtvljuju smrt i sve što je smrtno, greh i sve što je grehovno, đavola i sve što je đavolje, prestaju biti robovi greha, smrti i đavola, i postaju dobrovoljni služitelji Boga živoga i istinitoga: jer i Gospod Hristos koji osvećuje i oni koji se Njime osvećuju, svi su od Jednoga – Boga Oca (sr. Jevr. 2,11-15).

Samo Bog savršeno i potpuno zna šta je čovek, šta ulazi u sastav čovekova bića, i šta je to što mi zemnorodni nazivamo čovečijom ličnošću. Bog je čovekovu ličnost sastavio i od nebeske, i od anđelske, i od božanske, i od zemaljske građe, te su u čoveku zastupljeni svi svetovi kroz svoje tajanstvene sile i materijal. Duša čovekova? Ko sem Boga zna od čega je ona sazdana i izvajana! Telo čovekovo? Ko sem Boga zna od čega je ono sastavljeno, i koliko je raznovrsne zemaljske građe u njega uneseno! Savest čovekova? Ko sem Boga zna njenu čudesnu i čudotvornu tajnu! Duh čovekov? Zbirno ime za sve što je u čoveku nevidljivo, nebesko, anđelsko, božansko, – za sve što je u čoveku iz duhovnog sveta; iako je duh čovekov sav duhovan po biću, njime čovek dёla i živi u materijalnom svetu, njime telo čovekovo saznaje sebe kao materijalno biće, i njime izživljuje svu materijnost, svu veštastvenost, svu zemljanost svoju. A granice duše, granice savesti, granice duha – gde su? Ne u našem zemljskom telu, ne u materiji i materijalnom, jer oni samim bićem svojim i celokupnom delatnošću svojom neprestano nadrastaju sav materijalni, vidljivi svet, i zaronjuju u nebesko, u onostrano, u duhovno, u božansko. Nema sumnje, granice i naše duše i naše savesti i našeg vascelog duha su u Bogu. A granice tela čovekova? Nesumnjivo su razmaknute na sav materijalni svet, iz koga je i sva građa njegova. Jer je telo čovekovo – skraćeni materijalni svet, sav materijalni svet u malome; ali zato tajnom svojom otisnut u sve dubine i visine i širine materijalnog, vidljivog sveta. A ljudi – ne vide i ne znaju granice materijalnom svetu. U tom pogledu za ljude, za njihov vid i za njihovo saznanje, i materijalni svet je bezgraničan.

Ustvari, u krajnjoj liniji samo Bog zna šta je u čoveku, i šta je čovek, dokle se pruža njegovo biće, gde su mu granice i izvori i uvori (sr. Jn. 2,25). Zato On jedini i može osvetiti vascelo biće ljudsko: ceo duh i dušu i telo, i sačuvati ih za božansku besmrtnost i večnost. Sačuvati ih kroz potpuno osvećenje pomoću svetih tajni i svetih vrlina: jer to osvećenje svetim silama svojim i savlađuje i pobeđuje i uništava u vascelom biću čovekovom sve što je smrtno, grehovno, đavolje, i čini i duh i dušu i telo njegovo čistim, besprekornim, svetim za dolazak Goopoda našeg Isusa Hrista, koji će na Strašnom sudu primiti u večno carstvo Trojičnog Božanstva sve svete i besprekorne sluge Svoje.

Jedinstvo bića čovekova, punoću ličnosti čovekove razbija greh, jer sazrevši u smrt on razorava to jedinstvo, tu punoću: predaje telo truleži, a dušu ostavlja bez tela. Samo, to je poslednja, završna na zemlji projava greha i njegove delatnosti u biću čovekovom. No i pre te telesne smrti, greh izaziva bezbrojne duhovne smrti u duši čovekovoj. Greh, po prirodi svojoj razorna i smrtonosna sila, ušavši u dušu, razbija je, sitni, drobi, razorava njeno jedinstvo, razboljeva je, i ona nije u stanju da vlada sobom, da drži sebe u jedinstvu, u celosti, da celu sebe vodi ka Bogu, čije je ona bogoliko sazdanje. Od te grehovne razbijenosti i razboljenosti dušu leči samo Bog. Zato se pravoslavni hrišćanin svakog dana na jutrenju vapajno moli: „Gospode, isceli dušu moju, jer Ti sagreših!“ jer grehom razbih, obolestih dušu; Ti je jedini možeš izlečiti od greha, i time isceliti, učiniti celom, jednom, jednostavnom, celostnom. Blagodat svetih tajni isceljuje dušu od greha i greholjublja; samo tu blagodat valja da razrađujemo i umnožavamo kroz dobrovoljne svete vrline: veru, ljubav, molitvu, post, krotost, smernost, pokajanje. Nama se daje sav lek, a od nas se traži da ga upotrebimo svom dušom, svim srcem, svom snagom, svim umom. Inače: blagodat može biti uzalud (sr. 2. Kor. 6,1). Blagodat nas isceljuje od greha, ako mi jačamo u blagodati revnosnom verom, revnosnom molitvom, revnosnom ljubavlju, i ostalim svetim vrlinama (sr. 2. Tim. 2,1). Kroz dobrovoljne podvige u borbi sa gresima mi jačamo u Gospodu i u sili jačine Njegove (sr. Ef. 6,10), i nema greha, nema smrti, nema đavola, koje mi ne možemo savladati i pobediti naoružani sveoružjem Božjim: svetim vrlinama (sr. Ef. 6,11-18). Na taj način, jedino na taj način se isceljuje i vasceli duh naš i duša i telo, i vaspostavlja jedinstvo našeg ljudskog bića, naše ljudske ličnosti, i vraća ona dogrehopadna celostnost ljudskog bića, bogolikog i hristolikog i trojicelikog. Mi smo pravi hrišćani kada u nama neprekidno delaju sve božanstvene sile, darovane nam Gospodom Hristom u Bogočovečanskom telu Njegovom, Crkvi, jer one očišćuju, isceljuju, osvećuju vasceli duh naš i vascelu dušu i vascelo telo, da ih čiste i svete i besprekorne sačuvaju do drugog dolaska Gospoda Hrista, da bismo bili sveti i besprekorni u svemu (Ef. 5,27), očišćeni od svake nečistote tela i duha (sr. 2. Kor. 7,1). Sve to i nije drugo do jedan neprekidni podvig blagodatno-dobrovoljnog očišćenja sebe, preobraženja sebe, osvećenja sebe, ohristovljenja sebe, otrojičenja sebe, oboženja sebe. A da se istraje u tom svetom podvigu, da se postigne bogonaznačeni i bogoodređeni cilj i jedini smisao ljudskog bića i života u ovome svetu, potrebna je vascela Božanska Trojica sa svima Svojim božanskim silama. A Ona je sva u Crkvi, blagodareći bezmernom čovekoljublju Jedinog Čovekoljupca – Gospoda Hrista. Zato: „Sam Bog mira da vas posveti cele celcate – ὁλοτελεῖς; i da se vasceli duh vaš i duša i telo sačuva besprekorno – ἀμέμπτως – za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista“