rijateljima Hrista i NJegovog Evanđelja. Tako su odgovarali sveti mučenici, i pobedili svi do jednoga, i ušli u radrst Gospoda svog, u večnu radost i blaženstvo večno. Tako su odgovarali i Ispovednici, i Isposnici, i Besrebrnici, i Svetitelji Božji, i pobedili, i sva večna blaga u carstvu Hristovom nasledili. Toj blagosti oni su se učili i naučiln od Jedino Blagog: Gospoda Hrista. Jer On - "kad ga ružahu, nije odgovarao ruženjem; kad stradaše, nije pretio", nego "postrada za nas, i nama ostavi ugled da idemo njegovim tragom" (1. Petr. 2,23.21).

Ta blagost Hristova je izuzetno spasonosna i svepobedno moćna. Zato hristonosni Apostol moli hrišćane "blagošću Hristovom": da žive po Evanđelju (2. Kor. 10,1-5). Da krotki Gospod nije bio tako blag i nezlobiv, zar bi mogao i jedan dan proživeti među ozverenim i ođavoljenim ljudima na zemlji? izdržati u ovoj smrdljivoj jami smrti? u ovom paklu poroka, strasti i gadosti? Samo zato što Ga je beskrajna blagost vodila kroz naš svirepi pakao zemaljskog, kroz naše čudovišno mučilište zemaljsko, On se nije odrekao ni nas ni spasenja našeg. A zemlja, sa tolikim gresima, i tolikim smrtima, i tolikim nečistim dusima - kakav pakao, kakvo mučilište i za greholjubive ljude, akamoli za Jedino Bezgrešnog! Sve to On je trideset i tri i po godine podnosio sa beskrajno čovekoljubivom blagošću, samo da bi ljude spasao, i oni progledali i uvideli u kakvom paklu i mučilištu žive.