žalostivo i milostivo ne može ne činiti milostinju. Zato sveti Apostol i traži od hrišćana taj "plod", i prima ga s radošću i za sebe i za ostalu braću koja su u nevolji. Koliko je to važno, vidi se iz apostolovog oduševljenja zbog toga: "ja sam primio sve, i izobilujem". Vi mi obogatiste dušu svojim evanđelskim delima. Time sebe spasavate, a mene u evanđelskim osećanjima podržavate i ojačavate. Evanđelsku milostinju činiti, nije drugo do prinositi "slatki miomir, žrtvu prijatnu, ugodnu Bogu". Ĉiniš braći na zemlji, i ono sve ide pravo k Bogu na nebu. Nije čudo što je Anđeo Božji rekao Korniliju: "Milostinje tvoje iziđoše na pamet Bogu" (D. A. 10,4). Takva je milostinja: činiš je na zemlji, a ona je za tren oka na nebu, pred samim licem Božjim i Anđela Božjih.