ne pretvori u evanđelski post, nema obilja, imanja, bogatstva, a da ih evanđelski ne primi i evanđelski ne upotrebi. Sve za Hrista, sve sa Hristom, sve radi Hrista, - to je životno pravilo evanđelsko. Zato hristočežnjivi Apostol sve prima sa zahvalnošću, sa radošću. "U svemu i svačemu navikoh": jer sve Hristom primam, Hristom doživljujem. Gladujem li, - o, kakve munje nebeskih radosti kreše tada po mojoj duši čudesni Gospod, i ja slepim od bleska njihovog kao ono nekada na putu za Damask. Jesam li sit - ja hvalim NJega koji hrani sve, od Anđela do crva. Nemam li, - ali On sve ima: i ja koji ništa nemam, u NJemu i NJime - sve imam. Ta mi smo hrišćani u ovom svetu "kao oni koji ništa nemaju a sve imaju" (2. Kor. 6,10). Izobilujem li, - ja slavim Gospoda što je dao ljudima bogatstva. Hrišćanin biti? To znači: Hristov biti, i sve Hristom doživljavati. Sva moja osećanja On samilosno deli sa mnom, uzima na sebe. Ako je osećanje stradanja, On ga deli sa mnom, ili potpuno uzima na sebe; ako je osećanje gladi, osećanje ljubavi, osećanje blagosti, - isto tako. U svemu i svačemu On istupa ili zajedno sa mnom, ili ispred mene, ili mesto mene. Šta je onda hrišćaninu teško? Lako mu je i celu zemlju na leđima nositi, kao što je sveti Apostol i nosi. Stoga mu je lako i svima biti sve: i grešnike voleti; i na sebe uzimati i s radošću nositi: patnje patnika, stradanja stradalnika, tuge tužnih, nevolje nevoljnih, smrti smrtnih. Sve to, da kako god spase koga Hristom (sr. 1. Kor. 9,18-23).