pa to su zagušljive jame koje dušu truju svakim otrovom, da je najzad otruju večnom duhovnom smrću, pri kojoj duša ne oseća ništa Božje, ne radi ništa Božje, ne želi ništa Božje, ne voli ništa Božje. A svim tim duša samo jedno radi: ubija sebe. To pak i jeste ono što đavo najsvesrdnije želi od čoveka: da ga umrtvi za Boga, i privuče k sebi, i odvuče u carstvo svoje. A mi apostoli, zato smo apostoli Gospodnji da vas naučimo NJegovom Evanđelju i svetom, božanskom životu, koji sjedinjuje sa jedinim istinitim Bogom i odvodi u Carstvo Božje, u Carstvo slave i istine i radosti.

Evanđelje Hristovo je lek od svake smrti, a najpre - od duhovne. Zato ono u svetu čovečanskom prestavlja najveću vrednost: jer spasava od smrti, i vaskrsenjem osigurava biću ljudskom život večni. Zato mi apostoli ništa drugo i ne znamo, i nećemo, osim Hrista, i NJega raspeta i vaskrsla, i NJegovo sveto Evanđelje, preko koga nam daje sve Svoje: jer Bog je i postao čovek, da bi čoveku dao ono što je Božje. Takvo Evanđelje i jeste jedina blaga vest za ljude, za to bespomoćno roblje smrti i greha, bespomoćno sve do dolaska Gospoda Hrista Boga u naš zemaljski svet. Otuda, ništa dragocenije za rod ljudski od Blagovesti, od Evanđelja Gospoda Hrista. NJime, jedino njime se spasavamo od svih zala i svih smrti, i stičemo sva božanska blaga, besmrtnost i život večni. Stoga je propovedanje Svetog Evanđelja važnije za rod ljudski i od najvažnijeg. To je razlog što je Gospod Hristos i dao zapovest: "da oni koji Evanđelje propovedaju od Evanđelja žive" (1. Kor.,14; sr. Mt. 10,10; Lk. 10,7; Gal. 6,6; 1. Tim. 5,17).

Tako i postupamo mi apostoli. Među vama ja to pravo nisam hteo da koristim, da bih svojim primerom mnoge od vas izlečio od idolopokloničkog neduga besposličenja i nerada, koji ako se razmnože među vama mogu izvršiti strašan pokolj duša.