živeti bez molitve. Jer ona nizvodi u dušu nebeski, božanski ozon, koji je osvežava i osposobljava za božanske doživljaje. Nema evanđelske zapovesti, ni one najmanje, koja se može kako valja ostvariti, ako joj molitva ne pritekne u pomoć. Druge evanđelske vrline, kao milosrđe, ljubav, trpljenje, imaju mahom posla sa ljudima i zemljom, a molitva uvek - sa Bogom i nebom. Sva bogočežnjiva i nebočežnjiva, ona svega čoveka ustremljuje k Bogu i nebu, i najviše ga uzdigne, oboži, onebesi. Zato ona i sačinjava silu i krepost svake evanđelske vrline. Bez nje, nijedna od njih ne uspeva u čoveku, već se svaka suši, vene, i najzad uvene. Nije li hrišćanin molitven, znači - u njemu je zamrlo sve evanđelsko. Je li revnost