ići jedino neprekidnim molitvenim raspoloženjem, neprekidnom molitvom. Rasteš u Gospodu, usavršavaš se, penješ se ka nebu, i evo si već na nebu, – a ko zna koliko za to duguješ prijateljima koji se mole za tebe; a koliko tek Svetiteljima koji se nesumnjivo mole za tvoje savršenstvo! Naročito oni koje često prizivaš u svojim molitvama i duhovnim potrebama. Oko tebe je mnogo nesavršenih hrišćana? Budi njihov Epafras, i ako Gospod hoće mnogi će od njih krenuti napred, i uspešno se usavršavati, a ti to nećeš znati, možda, sve do dana Strašnoga suda. A u Crkvi je tako prirodno epafrasovsko molitveno zauzimanje za duhovno usavršavanje sabraće. Sveci Božji samo to i rade što se mole i zauzimaju za sve nas, za naše spasenje, za naše savršenstvo.

„On se jednako trudi da budete … ispunjeni svakom voljom Božjom“. A volja Božja, eno je sva u Gospodu Hristu i Njegovom svetom Evanđelju (sr. Ef. 1,9). Što on hoće, to Bog hoće od tebe. Ispunjuj sve to, i ispunićeš se svakom voljom Božjom. Nemoj imati volje svoje, jer nikad nisi siguran šta je u njoj od greha i šta nije. Rešavaj sve po Evanđelju, jer je u njemu sve – bezgrešna i svesveta volja Božja. To je podvig i napor, ali spasonosan podvig i napor, jer je u tome savršenstvo. Sa tog razloga se sveti Epafras „jednako trudi u molitvama“ za svoje zemljake da ih svemilostivi Gospod pomogne u tome