ašeg života u Njemu, i sila, i besmrtnost, i večnost. Jer hrišćanin je time hrišćanin što je sav u Hristu, svom tajnom svoga bića. Smrt nema više vlasti nad njim već on ima nad njom, jer je sav u Jedino Besmrtnom i Bezgrešnom. „Umreste“ svetu, umreste smrti, umreste grehu, umreste svemu prolaznom, truležnom, zemaljskom, i – vaskrsnuste s Hristom, oživeste sa Njim za sve što je božansko, besmrtno, večno. Dok čovek ne umre i ne vaskrsne sa Hristom, sav mu je život opkoljen i zarobljen smrću. Krsti li se krštenjem Hristovim, on svim bićem postaje Hristov, sav mu je život „sakriven s Hristom u Bogu“: sakriven od svake smrti, od svakog zla, od svakog đavola. I on još na zemlji živi večnim životom.

„Život – s Hristom u Bogu“, eto šta ustvari treba da bude ljudski život. Radi toga su ljudi i stvoreni; radi toga je Bogočovek i došao u svet, i primio na sebe naš život, da bi ga odveo njegovom božanskom naznačenju i cilju. A njegovo božansko naznačenje je bogoživot. Takav je bio naš život u raju: bogoživot. Greh ga je odvojio od Boga, i sjedinio sa? – đavolom. Otada je naš život postao svoje vrste đavoživot. Bogočovek je i došao da naš život oslobodi greha, smrti, đavola, i tako ga od đavoživota vrati bogoživotu. To je mogao učiniti jedino Bogočovek, jer je u sebi sjedinio naš život sa Bogom, te je naš život ponova postao bogoživot: „život sakriven s Hristom u Bogu“. Postavši čovek, Bog Logos je postao naš život, i svojim životom pokazao šta je bogoživot. Bogočovek = bogoživot: sav život od Boga, u Bogu, radi Boga, Bogom. Bogočovečanski život Hristov je jedini pravi, normalni ljudski život. Zato je i Crkva bogočovečansko telo sa bogočovečanskim životom. U njoj je naš život – bogoživot: „sakriven s Hristom u Bogu“. U njoj mi ljudi i doživljujemo svoj ljudski život kao bogočovečanski život. Naše življenje u njoj zaista je „naše življenje na nebesima“ (Flp. 3,20)